Izvor: B92, 03.Okt.2010, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će uvoziti strane radnike
Beograd -- Prirodni priraštaj u Srbiji je u 2009. bio negativan. Ako se nastavi ovaj trend, u Srbiji će se narednih godina javiti potreba za stranom radnom snagom.
Iako se pored sadašnje ogromne nezaposlenosti uvoz radne snage čini potpuno nepotrebnim, neki stručnjaci smatraju da će dolazak stranih radnika uskoro biti neophodan.
Tanja Pavlov, direktorka programa "Grupe 484", nevladine organizacije koja se bavi istraživanjem o migracijama, slaže se da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će se u Srbiji uskoro pojaviti potreba za radnicima iz inostranstva.
"Demografski trendovi u Srbiji pokazuju konstantan pad veličine populacije. U 95,2 odsto opština prisutan je negativan prirodni priraštaj, a prosečna starost populacije je 40,9 godina. Projekcija za 2052. godinu je da će biti 27 odsto osoba starijih od 65 godina, a 12 odsto mlađih od 15 godina", objašnjava ona.
Muškarci u većini
Struktura stranih državljana kojima su izdate radne dozvole za 2007. pokazuje da većinu čine muškarci, čak 68 odsto. Prema starosnoj strukturi, najviše ih spada u grupu od 31 do 40 godina (39%), zatim od 41 do 50 godina (24%), od 25 do 30 (19%), iznad 50 (12%) i najmanje do 24 godina (6%). Najviše je radnih dozvola izdato u Beogradu, Pančevu, Požarevcu, Čačku, Novom Sadu i Nišu.
Pavlov dodaje da podaci jasno ukazuju da će postojati potreba za stranom radnom snagom, pogotovo ako se uzme u obzir i činjenica da su prisutne i emigracije naših ljudi (emigraciona stopa iznosi 13,6 odsto).
U prilog ovoj tezi ide i podatak da poslednjih godina Srbija beleži porast stranih radnika. Broj radnih imigranata u Srbiji kreće se na sledeći način - 2005. godine bila su 5.672 strana radnika, dok je u 2009. njihov broj iznosio 6.298. Najviše radnih imigranata dolazi iz Kine, a zatim iz Makedonije, Bosne i Rusije.
Zanimljivo je da se smanjuje broj rumunskih imigranata, verovatno zbog poboljšanja uslova pri ulasku u EU i mogućnosti emigriranja i zapošljavanja u zemljama Unije. I u budućnosti bi ovo bile zemlje iz kojih bi imigranti dolazili u Srbiju. Moguće je i da će dolazak stranih kompanija zahtevati visokokvalifikovane menadžere i stručne profile koji ne postoje na našem tržištu, što objašnjava sve veće prisustvo Nemaca i Austrijanaca.
Zato ne treba razmišljati samo o niskokvalifikovanim osobama i tzv. 3D poslovima (dirty, dangerous, difficult), već i o našem odlivu mozgova i potrebi da se nadoknade resursi visokokvalifikovanih stručnjaka.
Igor Ivić, direktor „Link konsaltants internešenel" za Srbiju, koji posluje u oblasti zapošljavanja i tržišta radne snage u našoj i zemljama na prostorima bivše Jugoslavije, kaže da smo "svedoci da je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca godinama odlazio na Zapad u potrazi za poslom i zaradom".
"Bez namere da ikog uvredim, 90 odsto njih je tamo radilo na poslovima zbog kojih bi se u svojoj zemlji stideli. S druge strane, mi smo uvozili Rumune da kopaju njive, rade na građevini ili, kao što je to slučaj danas u Hrvatskoj, da budu pastiri", navodi Ivić.
On dodaje da je kretanje radne snage između zemalja u regionu toliko mali da je na nivou statističke greške. U većem broju je reč o srednjem ili višem nivou menadžmenta koji se kreće unutar ili između velikih multinacionalnih kompanija u regionu.
Pratite specijal: NIS na berzi
