Izvor: Blic, 20.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će uvoziti osnovnu hranu
Srbija će uvoziti osnovnu hranu
BEOGRAD - Proizvodnja domaće poljoprivrede, iako ispod prošlogodišnje, zadovoljiće domaće tržište i prehranu stanovništva do narednog roda, ali ne svih proizvoda - kaže za 'Blic' Vesna Živanović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Zbog izuzetno malih prinosa šećerne repe i kukuruza, biće neophodan uvoz šećera i stočne hrane.
Ovogodišnja proizvodnja od 1,1 miliona tona šećerne repe samo je 26 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvodnje iz perioda od 1985. do 1991. godine.
- Neophodan je uvoz između 250.000 i 300.000 tona godišnje (skoro dve trećine potreba), što znači da bi trebalo uvesti između 180.000 i 200.000 tona šećera - tvrdi Vesna Živanović.
Rod kukuruza podbacio je u odnosu na prošlu godinu za oko 50 odsto. Proizvedeno je oko 3,2 miliona tona. Neophodan je interventni uvoz stočne hrane da bi se sprečio dalji pad stočnog fonda. - Ukoliko se do proleća nešto ne preduzme, stočna hrana će biti skuplja, stočni fond još manji. Zbog toga će mesa biti dovoljno na tržištu, ali na duži rok, kada se zalihe potroše, cene bi mogle ponovo da porastu - objašnjava Živanović.
Proizvodnja pšenice od oko dva miliona tona je 'knap' za podmirenje domaćih potreba, što znači za ishranu stanovništva Srbije i Crne Gore. Za sada ne postoje pretpostavke da će naredne godine rod biti veći. I proizvodnja jestivog ulja spada u kategoriju 'koja će jedva podmiriti domaće potrebe do naredne berbe suncokreta'. Da bi se situacija preokrenula i da bi Srbija bar proizvodila osnovne hrane za sopstveno stanovništvo, potreban je kapital koji za sada nije na vidiku.
- Iako je suša bila najveći problem za poljoprivredu u ovoj godini, dominantni krivac za ukupan podbačaj ovogodišnjeg roda ipak je izuzetno slaba upotreba agrotehnike. Zbog finansijske nelikvidnost u poljoprivredi, već godinama je drastično smanjena upotreba mehanizacije, đubriva iz domaće proizvodnje nema, a skupo uvozno đubrivo se gotovo i ne koristi, dok je u rekonstrukciju i proširenje sistema za navodnjavanje neophodno uložiti veliki novac. Tako kapitalne investicije premašuju ekonomske mogućnosti poljoprivrede - zaključuje Vesna Živanović. M.C.
