Izvor: B92, 07.Jun.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će tek da se zadužuje
Beograd -- Nedostatak para u budžetu Srbije sve je očigledniji, a država ga popunjava na najskuplji mogući način.
Manjak se, naime za sada puni novim kreditima, najviše kroz prodaju državnih vrednosnih hartija, što je najskuplji vid zaduživanja.
Istovremeno, deficit, odnosno razlika između prihoda i rashoda sve je veći, pa je sa 30 milijardi dinara, zaključno sa aprilom narastao na 45 milijardi.
Kratkoročni interes kapitala koji je ušao u kupovinu hartija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od vrednosti (HOV) doneo je jačanje dinara bez realnog pokrića, tako da ekonomisti vide dvostruku štetu: skupe pozajmice zato što je prosečna kamata koju država plaća kupcima HOV oko 13 odsto i velike probleme za izvoznike zbog precenjenog dinara, iako je izvoz nasušna potreba Srbije.
Ministarstvo finansija ne brine
Povodom pitanja oko prihoda i rashoda budžeta, iz Ministarstva za finansije stigao je odgovor u jednoj rečenici: „Ostvareni prihodi budžeta su 1,5 odsto veći od prihoda planiranih Zakonom o budžetu za 2011. godinu, tako da nema osnova za konstataciju da je došlo do pada budžetskih priliva."
„Mnogi razložni ekonomisti su upozoravali na moguće problem još prilikom donošenja ovakvog budžeta. Sadašnje stanje sa slabim punjenjem državne kase i sve većim troškovima ne iznenađuje. Skresati sada Vladi kako loše radi ništa posebno ne znači, to neće doneti više novca, a sve što se događa je očekivano", ocenjuje ekonomista Danijel Cvjetićanin.
Budžet je projektovan u skladu sa procenom da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. iznositi tri odsto, a da će inflacija biti u okviru od 4,5 odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Već sada se, a tek smo na pola godine, javljaju ozbiljne pukotine u toj projekciji.
„Budžet za ovu godinu se uglavnom drži fiskalnih pravila, ali postoje izazovi da se to otme kontroli. Presudno je da se izbegnu bilo kakve ad hoc promene poreza i ad hoc promene u potrošnji", ocena je Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta.
Osnovna tri poreska izvora (PDV, akcize i carine) naplaćena su u aprilu u iznosu od 40,9 milijardi dinara, što je nominalno više za dva, ali je realno manje za jedanaest odsto u odnosu na april prošle godine. Izdaci budžeta su povećani za više od 14 procenata i jedino su ispod prosečan rast imali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
„Država nema dovoljno novca i jasno je da se zadužuje, čak i radi izmirenja tekućih obaveza. Na planu transformacije javnog sektora je urađeno malo, a nema jasnog plana šta će biti sa podržavljenim preduzećima poput „Magnohroma" i svih sličnih. Te firme troše dosta novca iz budžeta jer same ne mogu da opstanu i zato imamo veći trošak, sve više kreditnih obaveza i privid socijalnog mira. Država u predizbornoj godini kupuje vreme", reči su Saše Đogovića iz Instituta za tržišna istraživanja.
Mnogi ekonomisti misle da su tranzicija i reforme stale na pola puta i da je to u stvari prauzrok svih naših makroekonomskih nevolja. Veliki problem je i u tome što nema proizvodnje i nema industrije.
„Prvi smo krenuli u tranziciju, ali mereći se sa našim okruženjem nalazimo se pri dnu. Treba nam jačanje izvoza, energetike, poljoprivrede i izgradnja infrastrukture. Država treba da smanjuje javnu potrošnju, da se preorijentiše sa tekućih na kapitalne izdatke, treba nam reforma javnog sektora. I obnova industrije. Onda neće biti problema sa punjenjem budžeta", stavovi su Nikole Pavičića, privrednika i od skoro savetnika potpredsednice Vlade Srbije.
Zajedničko mišljenje praktično svih sagovornika na temu manjeg priliva novca u budžet dobro reprezentuju reči ekonomiste Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište.
„Greške u projektovanju, kako budžetskih prihoda tako i budžetskih rashoda, moraju voditi u rebalans jer je alternativa da država počne da kasni sa izvršenjem svojih obaveza".
