Izvor: B92, 16.Feb.2011, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bez "bankarskog poreza"
Beograd -- Iako sve više zemalja u okruženju uvodi tzv. "bankarski porez", u Srbiji se to za sada ne planira jer bi se, smatraju ekonomisti, deo tereta svalio na građane.
Bankarski porez, posle Mađarske, sprema se da uvede i Hrvatska.
To da se u budžet slivaju pare i od poreza banaka na aktivu, te da one budu primorane da smanje kamate na kredite, zvuči kao mera koja bi bila popularna u narodu.
Međutim, ekonomisti, Narodna banka, a i same komercijalne banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upozoravaju da bi u tom slučaju bila veća dara nego mera, a da običan građanin na kraju ne bi imao mnogo koristi.
Bankarski porez uvela je Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Francuska, Austrija, uglavnom sa idejom da banke vrate deo novca kojim su ih države spašavale od prospasti kada je udarila svetska ekonomska kriza. Onda je porez, uprkos protivljenju MMF-a, uvela i Mađarska, a sprema se Hrvatska.
Tako se, mic po mic, bankarski porez primakao se i granicama naše zemlje ali kod nas se za sada ne planira uvođenje takvog poreza.
"Razlog koji su mnoge od ovih zemalja navele za uvođenje bankarskog poreza je da je vreme da se plate nazad neka od tih sredstava koja su uložena u bankarski sektor, s obzirom da mi u Srbiji nismo imali takve injekcije, mi u Narodnoj banci ne razmišljamo u tom pravcu", kaže Bojan Marković, viceguverner NBS.
Mađari su porez uveli ne da bi im banke vratile novac, već da bi smanjili troškove u javnom sektoru i uravnotežile prihode u državnoj kasi. Hrvatska ideja je da primora banke da smanje kamate jer se porez odnosi na bankarsku aktivu, pa ako je ona manja, manje će doći i za naplatu.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da ne veruje da bi ta ideja prošla u Srbiji.
"Znam da bi to bilo popularno, ali mislim zaista da to nije realno. Imajmo u vidu da bi to bio prevelik zadatak, čak i pod uslovom da je to ekonomski racionalno. Pritisci i uticaj krugova koji bi se protivili tome je takav da ne verujem da je vlast sprtemna da ide u takvu akciju", kaže Nikolić.
Predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral" banke Goran Pitić kaže da banke u Srbiji već plaćaju neku vrstu poreza zbog regulatorne politike koja je daleko stroža nego kod zemalja koje su uvele bankarski porez.
On dodaje da u Srbiji od 33 banke, svega desetak posluje sa profitom.
"Za običnog potrošača, sve što je dodatni namet na poslovanje bilo koga, da li je to preduzeće ili banka, normalno je da se podrazumeva da se banka prilagođava i traži način kako da određeni trošak pokrije. Drugim rečima, desiće se i u Hrvatskoj da se banke prilagođavaju i da određeni deo tereta prenose na krajnjeg potrošača, klijenta", kaže Pitić.
Drugim rečima, građanin koji uzima kredit platio bi cenu zbog uvođenja poreza i smanjenja kamate kroz neke druge dažbine. Prema rečima Pitića, iako populistička mera, bankarski porez ne bi bio dobra politika jer bi između ostalog oštetio investicije i banke učinio manje konkurentnim.
.jpg)
