Izvor: B92, 25.Dec.2009, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija amnestira "prljav novac"?
Beograd -- U Srbiji nema političke volje da se primeni italijanski model i uz poreske olakšice privuče "sumnjiv" kapital sakriven u inostranstva, kažu stručnjaci.
Vlada Italije je odlučila da građanima omogući da u zemlju unesu prikrivene prihode uz uplatu šest odsto visine aktive, pa je tako za samo dva meseca u državnu kasu vraćeno više od 80 milijardi evra.
Prema pisanju Blica, donošenje slične odluke u Srbiji prevashodno je pitanje morala. Anonimni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sagovornik Blica iz vrha vlasti kaže da se radi o novcu koji je iznet iz zemlje i koji je možda realizovan u poslovima koji su na granici legalnosti.
"Pitanje motivisanja je zapravo da li smo mi spremni da, kao u Italiji, takav novac vratimo u Srbiju. Odnosno da progutamo to što je možda poreklo novca diskutabilno, ali da je bitnije da on uđe u legalne tokove. To, zapravo, generiše pitanje morala i sistema vrednosti u državi”, objašnjava Blicov "izvor”.
Aleksandar Denda, konsultant i podsekretar u Vladi Ante Markovića, kaže da donošenje odluke da se omogući ulazak prikrivenih prihoda u Srbiju, a na osnovu oporezivanja, ima smisla, ali da za to ne postoje pravne mogućnosti. "Sa promenom vlasti, moglo bi da se desi da recimo ti prihodi budu dodatno oporezovani, a to naravno deluje destimulišuće”, kaže Denda.
Prema njegovim rečima, u Italiji je i ranije sprovođeno poresko rasterećenje. Kao primer navodi se da je svim preduzećima koja nisu platila poreze i koja su radila na crno, ozakonjen rad, uz uslov da do 30. jula 2002. godine prijave i plate porez koji su sama odredila.
"Nakon toga su kontrolisali one koji nisu prijavili ni centa. To je bila mera prevođenja firmi koje rade na crno da to rade na legalan način. Uz to oni koji su prijavili zaposlene, mogli su da računaju na olakšice za obavezno osiguranje”, objašnjava Denda i dodaje da su Italijani prve godine imali umanjenje od 75 odsto, druge 70, treće 65 odsto, a od četvrte plaćali su pun iznos.
On smatra da bi u Srbiji bila mnogo korisnija mera slična ovoj i da bi svaki prihod državi te vrste značio. "Tako bi se poreska administracija oslobodila neplaćenih poreskih prijava i koncentrisala svoj rad na budućnost”, zaključuje Denda.
Legalizacija "pranja novca" i u SAD i Engleskoj
Pranje novca preko interneta
Poslednjih godina, ako je sudeći po primerima iz Rusije, organizovane grupe aktivno koriste visoke tehnologije u telekomunikacijama, među kojima su i sistemi vanbankarskih transfera novca preko interneta, za slanje pozamašnih suma novca sumnjivog porekla van zemlje.
Dragan Drča, menadžer u poreskom odeljenju konsultantsko-revizorske kuće „Prajsvoterhauskupers", slaže se da je za primenu "italijanskog modela” veoma bitna volja i da ovaj model može da se sprovodi u svakoj zemlji gde za tim postoji volja.
Drča kaže da su slične mere kao u Italiji preduzimane i u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji i ističe da se kod nas mogu posmatrati dva aspekta. Prvi je poreski, a drugi zakonit osnov sticanja prihoda.
"Takva mera ne bi trebalo da bude usmerena na legalizaciju nelegalnih prihoda, već na oporezivanje dohotka koji je u ranijem periodu izbegao oporezivanje”, ukazuje Drča i naglašava da je potrebno i da odluka bude vremenski ograničena, i to nikako na dugi rok.U protivnom, nije stimulišuća.
