Izvor: B92, 31.Jan.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi daleko od "ličnog bankrota"
Beograd -- Institucija "ličnog bankrota", koja postoji u mnogim evropskim zemljama, ne postoji u Srbiji jer su takvi slučajevi regulisani drugim zakonima, tvrde u NBS-u.
"Stečaj fizičkog lica", između ostalih država, uveden je u Sloveniji i nedavno najavljen u Hrvatskoj
Koncept ličnog bankrota odnosno stečaj fizičkog lica jeste da osoba preda povereniku stečajne mase sve što je u njenoj svojini, a da se zauzvrat njeni dugovi eliminišu. Dugovi su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po pravilu potrošački krediti, platne kartice, gotovinski krediti i slično.
Međutim, u NBS-u kažu da se kod nas to reguliše drugačije. "Kod nas ovakav propis ne postoji. Ako fizičko lice nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje", objašnjavaju u NBS.
Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti ako bankrotirate
1. Odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe
2. Hrana i ogrev za potrebe dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca
3. Gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
4. Ordeni, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike
5. Pomagala koja su invalidu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija
6. Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se uruči
Institucija ličnog bankrota već postoji u Sloveniji, a najavili su je i Hrvati. U Sloveniji lični stečaj funkcioniše tako što se pojedincu omogući da krene od nule, ali se on stavlja pod prisilnu upravu, a deo dugova mora da otplaćuje od zarade.
"Osoba bi posle prodaje imovine i delimične otplate dugova neko vreme morala da radi poslove koje bi joj supervizori odredili. Tako zarađen novac odlazilo bi u fond iz kojeg bi se podmirila preostala dugovanja, a deo zarade bi zadržao pojedinac kako bi mogao da preživi", glasi pravno objašnjenje ovog postupka.
U našem Ministarstvu finansija ranije je najavljivano da bi se ovako nešto moglo usvojiti, ali to se još uvek nije desilo. Naime, pre toga bi morao da bude usvojen drugi paket zakona kako bi to funkcionisalo u praksi.
"Suštinska prednost zakona o ličnom bankrotu je u tome da bi tada sve bilo daleko transparentnije, jer trenutno, kada stupate u kontakt sa nekim ko preuzima određene obaveze, nemate o njemu baš puno informacija. U slučaju da neko objavi lični bankrot, njegova kompletna imovina i prihodi uzimaju se u obzir, dok se sada dešava da se neko tretira kao socijalni slučaj, a poseduje, na primer, deset hektara zemlje", rekao je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i najavio da će se i u našem zakonodavstvu naći takav zakon.
Iako ovo zvuči primamljivo za veliki broj građana Srbije, ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže da to ne znači da bi građani mogli da se prezadužuju.
"Prvo, to nije moderni oblik vlasništva, već nešto zastarelo. To bi bilo kao u srednjem veku kad neko napravi kockarske dugove, a onda mu prodaju imanje i od toga naplate dug", objašnjava on.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević objašnjava da je u nekim zemljama ovaj koncept primenjen samo za fizička lica, koja na svoje ime imaju neku preduzetničku radnju.
"To nije bankrot bilo kog fizičkog lica već onog koje je registrovano da obavlja delatnost. Znači, preduzetnika. Kod nas u tu kategoriju najviše spadaju advokati, taksisti, vlasnici trafika, zanatlije...", objašnjava Kovačević.
