Izvor: B92, 28.Avg.2013, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni smo za fabriku čipova
Beograd -- Fabrika čipova, ukoliko bi se izgradila u Surčinu, imala bi odlične uslove, od geografskog položaja do infrastrukture, piše Politika.
Tu je i podrška države, jer je reč o investiciji vrednoj dve do tri milijarde dolara i četiri i po hiljade radnih mesta.
Koliko je Srbija stvarno spremna za inostrana ulaganja u razvoj visoke tehnologije, pitanje je koje je nametnula vest da je Surčin ušao u najuži krug za izgradnju fabrike čipova, kako je pre koji dan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopštio Dušan Rakić, sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Beograda.
"Kada bi Fondacija „Mubadala”, Ujedinjenih Arapskih Emirata, odlučila da finansira fabriku u Surčinu, naša zemlja bi takav kapitalan projekt uglavnom spremno dočekala. Jedino bismo imali problema sa informaciono-tehničkim kadrom najvišeg ranga", odgovara na ključno pitanje dr Petar Kočović, ekspert svetske analitičke kuće „Gartner”.
On kaže da pameti ima u Srbiji, što su prepoznali i Majkrsoft i druge kompanije. "Naši sposobni mladi ljudi izbili su u prvi plan zahvaljujući radu na softveru, jer je dovoljno uložiti nekoliko stotina evra za računar i – može se zaraditi i radeći u sobičku svog stana. Za ulazak u posao sa čipovima nemamo vrhunske naučnike, bar ne kod kuće"
Srbija, u svim sadašnjima ekonomskim nevoljama, ipak godišnje odškoluje hiljadu diplomiranih znalaca u oblasti IT, od kojih polovina odmah ode u strane zemlje. Ali neki će poželeti i da se vrate. Od pomenutih hiljadu IT stručnjaka, stotinak godišnje otvori manje-više uspešne firme koje mahom rade za inostranstvo.
"Naši ljudi u Americi imaju sopstvene vanserijske kompanije u ovoj oblasti, ali teško da bi se oni vratili ovamo. Silicijumska dolina (u kojoj je koncentrisana najviša svetska tehnologija s moćnom logistikom znanja) i drugi delovi SAD tim kompanijama daju posebne povoljnosti da ostanu u Americi", ističe sagovornik Politike. On zaključuje da bismo u početku nekoliko vanserijskih IT stručnjaka morali da angažujemo iz inostranstva i da to ne bi trebalo da bude problem.
Za njima dolazi 30 do 50 vrhunskih inženjera, fizičara, hemičara, pravnika i eksperata za međunarodni marketing i prodaju. Njih već možemo da regrutujemo iz Srbije, doduše uz određeni broj stručnjaka iz sveta. Ionako ta fabrika neće praviti čipove za domaće tržište, već za izvoz, navodi Kočović i nastavlja kako za pomenutim kadrovima idu inženjeri i tehničari, pa ostalo osoblje.
"Misija je moguća. Na kraju, Stiv Džobs je uveo pojam "iskrivljena stvarnost” i dokazao da se sve može kad se hoće", govori ekspert „Gartnera”.
Dalje, za fabriku ovog tipa izuzetno je potrebna velika količina vode, a Surčin ima Savu.
Voda koja služi za poliranje poluprovodnika, mora da bude čista, kao i okolina. Vazduh na lokaciji proizvodnje ne sme da bude zagađen, jer prema standardu ISO 14644-1 tačno određeni broj čestica mora da bude u takozvanim „čistim, vazdušnim, sobama” kroz koje često prolaze radnici odeveni kao astronauti.
I to nije sve. Celina bi se zaokružila kadrom koji govori engleski, podrškom vlasti, zakonima vezanim za intelektualnu svojinu, političkom i ekonomskom stabilnošću, konstatuje Kočović.
