Izvor: Blic, 25.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporna visina otpremnine
Sporna visina otpremnine
BEOGRAD - U prepodnevnom delu sednice poslanici Narodne skupštine Republike Srbije juče su u načelu raspravljali o predloženim izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima.
Suština predloženih izmena jeste da se njima stvaraju uslovi za primenu poreskih zakonskih rešenja u ovoj oblasti. Zakonom se uvodi kategorija bruto zarade u koju ulaze svi prihodi po osnovu radnog odnosa, topli obroci, regresi na godišnje odmore, terenski dodaci.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Obrazloženje predlagača zakona, Vlade Srbije, jeste da će se novim zakonskim rešenjima eliminisati siva ekonomija pri isplati zarada, i da će se utvrđivanjem obaveze isplata zarada isključivo u novcu eliminisati još jedan oblik sive ekonomije u ovoj oblasti, jer zarade više neće moći da se isplaćuju u robi i bonovima. Novim načinom obračuna zarada prema zamisli predlagača trebalo bi da se obezbedi veća socijalna sigurnost zaposlenih pošto će osnov za utvrđivanje prava činiti isplaćena zarada u koju su uračunati dodaci na zaradu, na koje se i do sada plaćao doprinos, a nisu ulazili u osnov za ostvarivanje prava na penziju, novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti i slično.
Predloženim izmenama zakona umesto garantovane neto zarade uvela bi se kategorija minimalne zarade, koja bi, predloženo je, trebalo da iznosi 35 odsto od prosečne zarade u republici, što sada iznosi 1850 dinara. Minimalna zarada isplaćivala bi se na predlog direktora po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata a na osnovu odluke upravnog odbora. Međutim, kako se juče čulo u raspravi predviđena suma je mala, jer se od toga ne može preživeti mesec dana.
Izmenama zakona predloženo je takođe da se radnicima koji ostanu bez posla umesto dosadašnje otpremnine koja se kretala od šest do 12 neto zarada, ubuduće daje otpremnina u iznosu od dve do pet zarada, zavisno od staža osigiranja zaposlenog. Ovaj predlog izazvao je najviše polemike u jučerašnjoj raspravi, jer se po mišljenju više poslanika iz Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke tako sužavaju prava radnika, naročito uoči početka privatizacije. Objašnjenje predlagača međutim jeste da će se novim rešenjem znatno povećati nominalni iznos zarade, pa je stoga smanjen broj zarada koji se isplaćuju kao otpremnina. R.M. Ko ima pare, a ne da platu - ključ u bravu
Ukoliko u zakonom i kolektivnim ugovorom predviđenom roku ne isplate zaradu zaposlenima, poslodavcima u Srbiji može od 1. juna privremeno biti zabranjeno obavljanje delatnosti. Predlogom zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima propisana je obaveza poslodavca da zaradu isplaćuje isključivo u novcu, u rokovima utvrđenim kolektivnim ugovorom, a najmanje jedanput mesečno. ZOP je dužan da do kraja tekućeg meseca obavesti nadležnog inspektora rada o poslodavcima koji nisu izvrsili isplatu zarade na propisani način. Ukoliko se utvrdi da je poslodavac na računu imao potrebna sredstva, a nije isplatio zaradu u skladu sa zakonom, inspektor rada će poslodavcu zabraniti obavljanje delatnosti na rok od 30 do 90 dana.
