Izvor: Blic, 27.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporije cene bez kontrole
Sporije cene bez kontrole
BEOGRAD Vlast se našla pred teškom dilemom da li da štampa novac i tako izazove infaciju ili da poveća poreze i privredu dovede u poziciju da ne može da izdrži prevelike namete. Ovu ocenu je na jučerašnjoj prezentaciji 'Konjukturnog barometra' Ekonomskog instituta dao Nebojša Savić, osvrćući se na podatak da su prihodi države u martu jedva 82 odsto onih iz 1994. godine. U prvom kvartalu ove godine javni prihodi su naplaćeni u iznosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 23,6 milijardi dinara, dok su za ovu godinu planirani rashodi od oko 110 milijardi dinara. To, prema njegovim rečima, upućuje na zaključak da će nastati velike teškoće u finansiranju javne potrošnje.
Podaci o stvarnoj inflaciji, koja se uveliko razlikuje od one koju beleži zvanična statistika, kako je dodao Savić, takođe upozoravaju da je vreme da se menja planirana ekonomska politika za ovu godinu. Naime, stručnjaci Ekonomskog intituta su upozorili da statistika u želji da se ekonomska kretanja u prošloj godini prikažu stabilnim u rast cena nije uračunavala poskupljenja brojnih proizvoda, posebno benzina i onih namirnica kojih nema u radnjama.
Pribegavajući ovakvoj računici statistika se našla u zamci, pa je odlučeno da se cene koriguju unazad i prikaže da je inflacija u martu bila samo 2,9 odsto. Međutim, ova specifična metodo- logija zahteva da se koriguje i inflacija za prošlu godinu i obelodani da ona u stvari nije bila 50,1, već 80 odsto rekao je Savić. On je ukazao i na nelogičnost da su cene na malo u prvom tromesečju ove godine porasle za 5,2, dok su industrijski proizvodi poskupeli za 24, poljoprivredni za 14, a ugostiteljske usluge za 18,4 odsto. Interesantno je da je martovski rast cena proizvoda koji su pod kontrolom bio 3,7, a onih koje se formiraju slobodno 1,8 odsto.
Procena autora 'Konjuk- turnog barometra' je da će u aprilu cene porasti za oko četiri odsto. Takođe se procenjuje da će aprilska proizvodnja opasti u odnosu na mart, a da će se u maju i junu stagnirati. Proračuni pokazuju da će društveni proizvod po glavi stanovnika ove godine biti oko 1.250 dolara.
Nove sankcije EU koje preduzeća iz Srbije stavljaju na 'crne' i 'bele' liste najviše će pogoditi ona preduzeća koja će dokazivati da ne sarađuju sa režimom, jer će imati dodatne troškove da obezbede 'baj pas' kako bi nastavili da sarađuju sa partnerima iz ovih zemalja. Narod je, prema njegovim rečima, već u velikim problemima zbog domaće proizvodnje, tako da na svojoj koži neće značajnije osetiti ove nove kaznene mere.
Autori 'Konjukturnog barometra' juče su uzrazili sumnju da će država biti spremna i sposobna da 1. jula započne otplatu stare devizne štednje M.V. Crne rupe u novčanoj masi
Novčana masa je krajem marta iznosila 18,3 milijarde dinara, što je za 1,7 milijardi više nego krajem prošle godine. U odnosu na februar povećana je za milijardu dinara, a taj rast odrazio se na porast gotovine i depozitnog novca. Taj 'ubačeni' novac, prema oceni Gorana Pitića, nije iskorišćen za nove programe i povećanje proizvodnje, već je, kao i do sada, otišao u 'crne rupe', a jedna od njih je obnova i izgradnja. Porast novčane mase uticao je da kupovni tržišni devizni kurs poraste na 22 dinara za marku, a prodajni na 23, dok je žiralni od 28 do 30 dinara. Tako je vrednost nacio- nalne valute tokom prvog kvartala opala za 9,5 odsto.
