Izvor: Osiguranje.Online.rs, 07.Maj.2012, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spor prelazak sa deviznog na dinarsko zaduživanje

Prelazak sa deviznog na dinarsko zaduživanje, pod povoljnim kamatama, kao i povećanje štednje u domaćoj valuti ni posle godinu i po dana od kada je počela dinarizacija, nisu imali očekivani efekat.
Učešće dinarskih zajmova čak je i smanjeno sa 30,5 odsto na kraju 2010. godine na 29,3 odsto prošle godine, a u februaru je dostiglo nivo od 28 odsto, dok su svi ostali krediti u evrima.

Dinarski plasmani privredi su smanjili svoje učešće sa 32,2 odsto na 27,5 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Osiguranje.Online.rs << što je posebno alarmantno imajući u vidu da je NBS kao krajnji i ostvariv cilj definisala povećanje učešća zajmova u domaćoj valuti na 45 odsto. Mnogi su skeptični da će se prelazak na dinarske pozajmice uopšte i ostvariti.

Dinarska štednja se povećava

Jedini segment gde se efekti dinarizacije mogu osetiti kao pozitivni u tragovima je štednja. Lane su dinarski depoziti povećali učešće u ukupnim sa 19,8 odsto na 21,6 odsto. Osnovni razlozi za ovo povećanje su stimulativnije kamate na dinarsku štednju, oslobođenost dinarskih depozita plaćanja poreza na ostvarenu kamatu.

Ipak, guverner NBS Dejan Šoškić smatra da je skepticizam u stručnoj javnosti povodom uspešnosti procesa dinarizacije preuranjen. On kaže da  - dinarizacija tek treba da dobije na svom potencijalu. Veća upotreba dinara, kako je rekao guverner, obezbeđuje postepeno jačanje stabilnosti finansijskog sistema, smanjivanje valutnog rizika i jačanje efikasnosti monetarne politike, doprinosi nižoj i stabilnijoj inflaciji, snižavanju kamatnih stopa.

Iako se država većim delom zadužuje u dinarima kod banaka, čak je i učešće dinarskih kredita u plasmanima državi smanjeno u 2011. godini, što ukazuje da se politika zaduživanja države vodila u potpunoj suprotnosti sa Strategijom dinarizacije.

Nastavak na Osiguranje.Online.rs...