Izvor: Blic, 29.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor oko 'Beopetrola'
Spor oko 'Beopetrola'
BEOGRAD - Reagujući na tender kojim je 22. aprila Agencija za privatizaciju Vlade Srbije oglasila prodaju društvenog kapitala 'Beopetrola' AD, predstavnici zagrebačke INA poručuju da su 'duboko ogorčeni zbog ovakve odluke Agencije za privatizaciju Republike Srbije, tim više što su proteklih godina stizali ohrabrujući signali da će se to pitanje rešiti na osnovu pravih činjenica'.
Kako kaže za 'Blic' Josip Gojak iz Službe za informisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i odnose s javnošću INA, ovo preduzeće 'nema faktičku vlast na svojoj imovini u Srbiji od 7. decembra 1990. godine, kada je nezakonito osnovano Društveno preduzeće za promet naftnih derivata INA Beograd'.
- U 1991. godini navedenom preduzeću su pripojene 'Neonafta' d.o.o. i 'Beona' d.o.o, a odlukom radničkog saveta od 10. aprila 1992. godine DP INA Beograd promenila je naziv i sedište, tako da od tada imovinu INA drži preduzeće pod novim nazivom - Društveno preduzeće za promet naftnih derivata 'Beopetrol' - kaže Gojak. On podseća da su se 'prvobitno žalili protiv rešenja od 7. decembra 1990. godine, pobijajući organizovanje novog preduzeća'.
- Viši privredni sud je žalbu odbio, a o sudbini našeg zahteva za zaštitu zakonitosti, upućenom tadašnjem javnom tužiocu Republike Srbije, nikada nismo dobili povratnu informaciju - kaže Gojak.
Ističući da će kod nadležnih srpskih i međunarodnih ustanova i dalje preduzimati sva zakonska i pravna sredstva radi zaštite svoje imovine, Gojak najavljuje da će o ovom sporu obavestiti i sve kompanije koje budu zainteresovane za privatizaciju 'Beopetrola'.
Iz 'Beopetrola', međutim, kolege u Zagrebu podsećaju da se Poslovna jedinica Beograd decembra 1990. godine od INA odvojila na osnovu Zakona o javnim preduzećima tadašnje SFRJ, kada je INA postala republičko javno preduzeće Hrvatske. U 'Beopetrolu' posebno ističu da su se od INA odvojili na osnovu tada važećih zakona, pre raspada bivše SFRJ, a ne na osnovu odluke radničkog saveta, kako ih optužuju iz hrvatske naftne kompanije.
Ne želeći da posebno komentariše ponovljene optužbe iz INA i Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju u Vladi Srbije, podseća na svoje ranije izjave o tome da je 'Beopetrol' nastao legalno, pre raspada SFRJ, pa da, prema tome, nema smetnji za raspisivanje tendera. Ministar Vlahović je, takođe, ponovio da će Vlada Srbije, u slučaju da međunarodni sudovi presude u korist INA, zagrebačka kompanija biti obeštećena iz posebnog Fonda Vlade Srbije.
Za kupovinu 'Beopetrola' do sada su svoj interes potvrdili mađarski MOL, austrijska kompanija OMV, ruski 'Lukojl', grčki 'Helenik petrol', slovenački 'Petrol', a u AD 'Na–fta' kažu da još razmatraju uslove za učešće na tenderu i da će konačnu odluku doneti ovih dana. Prenoseći pisanje slovenačke agencije STA Tanjug - Ekos navodi da je i slovenački 'Petrol' zainteresovan za 'Beopetrol'. J. Putniković INA traži 180 pumpi
O tome da ni hrvatska vlada ne odustaje od toga da povrati 180 INA benzinskih pumpi u Srbiji piše i zagrebački 'Večernji list'. Ističući spremnost hrvatskih vlasti da se 'na fer principima razjasni koliko vredi desetak godina ulaganja i rada, i koliki INA ima udeo u toj imovini', 'Večernji list' komentariše da bi osim na sam tok privatizacije 'Beopetrola' ovaj spor mogao uticati i na to da Srbija traži da se Jadranski naftovod, poznatiji pod imenom 'Janaf', registruje kao nekadašnji zajednički projekt. Hrvatska bi, međutim, kao kontratežu mogla postaviti pitanje ulaganja hrvatske elektroprivrede u HE 'Đerdap', tako da se, prema pisanju 'Večernjeg lista', može očekivati da se između Srbije i Hrvatske vode rasprave poput onih koje je Hrvatska vodila sa Slovenijom oko nuklearke i ‘Ljubljanske banke’'.
