Izvor: S media, 20.Nov.2009, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špekulanti podigli kurs dolara
Pojačana aktivnost špekulanata doprinela je da dolar danas na evropskom deviznom tržištu ojača prema evru i većini drugih jakih valuta, iako najnovije američke privredne statistike ne daju previše povoda za optimizam oko daljeg oporavka vodeće svetske ekonomije.
Globalni indeksi akcija su nastavili da padaju, pošto su na efektnim berzama pojeftinile deonice velikih banaka i energetskih kompanija.
Zajednička valuta 16 čalnica Evropske unije je tokom rane >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trgovine na berzi u Frankfurtu poskupela i razmenjivala se po kursu od 1,4913 dolara, prema 1,4865 sinoć na njujorškoj berzi.
Kasnije je, medjutim, pod uticajem špekulativnih poslova došlo do preokreta i evro se na deviznoj berzi u Londonu spustio do nivoa od 1,4809 dolara.
Istovremeno je dolar ojačao 1,2 odsto prema britanskoj valuti, na 1,6470 za funtu sterlinga, a razmenjivan je i po kursu od približno 89 jena i 1,0185 švajcarskih franaka.
Indeks dolara prema korpi šest drugih jakih valuta je uvećan 0,6 odsto, a današnji oporavak "zelene novčanice" bi, najverovatnije, bio još izraženiji da najnoviji makroekonomski pokazatelji u SAD nisu izazvali novi talas sumnji u pogledu mogućnosti da američka privreda produži oporavak tempom koji je zabeležen u proteklom kvartalu.
Agencije podsećaju da je problem visoke nezaposlenosti u SAD, sudeći prema najnovijem izveštaju američkog federalnog sekretarijata za rad, još uvek teško opterećenje za vodeću svetsku privredu, jer preduzetnici u uslovima tekuće finansijsko-ekonomske krize na žele da otvaraju nova radna mesta.
Prognoza koju je juče dala nezavisna istraživačka grupa Konferens bord pokazuje, doduše, da će privreda SAD nastaviti da raste i u tekućem kvartalu. Ali, vehina analitičara smatra da ekonomska ekaspanzija neće biti na nivou koji je zabeležen u proteklom tromesečju.
Postojeća neizvesnost oko održivosti privrednog oporavka SAD podstiču investitore da svoja finansijska sredstva iskazana u američkoj valuti "presele", čim im se ukaže zgodna prilika, u evro ili neku drugi prinosniju valutu.
"Bežanje" iz dolarskih u sredstva naznačena u evrima je, prema oceni finaijskih eksperata, u poslednje vreme bilo vrlo isplativo ne samo zbog stabilnosti i rasta jedinstvene valute članica zone evra, već i viših kamata koje u toj monetarnoj grupaciji važe u odnosu na SAD.
Evropsko tržište akcija je i danas bilo depresivno, čime je samo produžen trend koji se na efektnim berzama "starog kontinenta", ali i u drugim regionima sveta, oseća manje-više u toku cele tekuće poslovene sedmice.
U ranoj podnevnoj trgovini na londonskoj berzi Panevropski indeks FTSEurofirst 300 opao je jedan odsto, u vrlo tromoj trgovini, navodi agencija Rojters.
Indikator FTSEurofirst 300, koji iskazuje dnevno kretanja akcija najboljih kontinentalnih firmi, ojačao je, medjutim, 56 odsto od marta, kada je bio na višegodišnjem minimumu, dok je od početka godine naredovao oko 21 procenat.
Pad glavnog evropskog indeksa akcija bio je najviše podstaknut pojeftinjenjem deonica vodećih naftnih kompanija ("Rojal dač Šel", "Total", BP) u proseku za 0,6 do 1,3 odsto.
Akjcije velikih banaka, uključjući svajcarsku UBS, francusku "Sosijete ženeral" i britansku "Barkliz", skliznule su još više, u proseku za 2,2 do 2,5 odsto.
Globalni indeks akcija MSCI oslabio je 0,6 odsto, nakon jučerašnjeg "labavljanja" za 1,6 procenata, dok je japanski Nikei indikator jutros opao za pola procenta.
Sinoć je talas nižih cena akcija pogodio i njujorški Volstrit, a berzanski ekspert Hauard Vildon je ocenio da na globalnim berzama deonica trenutno vlada neka vrasta "pauze", uoči praznika Dana zahvalnosti koji se iduće semice slavi u SAD.
