Izvor: Politika, 17.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalni zakon za viškove
Ostvarivanje namere da se smanjenjem broja državnih činovnika umanje budžetski troškovi vrlo lako se može zaglaviti u procedurama za usaglašavanje i usvajanje suprotstavljenih zakonskih odredbi
Vlada Srbije bi, najranije sledećeg četvrtka, mogla da raspravlja i usvoji još dva od tri najavljena predloga zakona u koje će pravno upakovati namere za smanjenje državne administracije: da predloži izmene i dopune zakona o državnim službenicima i maksimalnombrojulokalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << činovnika, saznaje „Politika” u Nemanjinoj 11.
Sudeći po predlogu zakona o plafoniranju broja službenika u delu republičke administracije, u kome ima rešenja suprotnih odredbama više sistemskih zakona (Zakona o radu, zakona o državnim službenicima, o radnim odnosima u državnim organima, o platama državnih službenika i nameštenika), bilo bi uputno da se,dok još ima vremena,potpuno usaglasi zakonski i paket pratećih propisa u kojima će se pravno pokriti predstojeća racionalizacija državnih službi. Da zbog presuda u mogućim upravnim sporovima nadležne sutrane bibolela glava, abudžet imao dodatni trošak. I kako se ne bi dovela u pitanje,inače,preko potrebna racionalizacija i namera da se javna potrošnja smanjuje i obaranjem rashoda za zaposlene. Sem ako predloženi zakon nije leks specijalis (što još nijedan vladin zvaničnik nije izgovorio)ili,kako ga jedan dobro pravno potkovani državni činovnik u šali nazva „specijalis specijalisa”. Poseban je svakako.
Kratki rokovi za ozbiljne poslove
Da se strogo držala pravnih procedura i pravne logike, pre nego je ovim posebnim zakonom derogirala neke odredbe sistemskih zakona (recimo one koji se tiču ocenjivanja činovnikaili primanja novihslužbenika na mesto otpuštenih), vlada jetrebalo da harmonizuje celinu. Ma koliko nelogično bilo da se sistemski zakoni menjaju zbog posebnih.
Ali ostavimo da,ako do toga dođe, nadležni (skupština), daju originarno tumačenje šta je s čim u skladu,a šta u suprotnostima. Vratimo se praktičnijim problemima: opasnosti da se stvarna potreba smanjenja državnih troškova „zaglavi” u nategnutim rokovima. Jer, prema najavama iz parlamenta, predloženi i očekivani zakoni, iako suprosleđeni po hitnom postupku, mogli bi da se ukrcaju na dnevni red,još nezakazanog skupštinskog zasedanja, najranije krajem oktobra. Postoji opasnost da onda rasprava opaketu ovih zakona i njihovo usvajanje, zbog škakljivosti, potraje. Objektivno, da i nema tih problema, oni bi mogli da osvanu u „Službenom glasniku” u najboljem slučaju do sredine sledećeg meseca. Onda bi za samo mesec i po trebalo završiti i ocenjivanje činovnika i donošenje vladinog pravilnika kojima će biti propisan maksimalni broj zaposlenih u pojedinačnim institucijama i sačiniti nove sistematizacije.Mnogo ozbiljnog posla za malo vremena, sem ako se ne bude radilo preko kolena.
Troškovnik bez sistematizacija
Sve i da se to obavi valjano i po predviđenoj dinamici, postavljaseipitanjekakoćese, beznovihsistematizacija (rokzanjihovodonošenjeje 31. decembar) isaznanjakojaradnamesta i koji ljudiostaju,akojaseukidaju, odnosno odlaze (svako vuče određenu platu), planirati rashodi za zaposlene u 2010. u budžetima pojedinačnih korisnika i države kao celine. A do 31. decembra budžet bi trebalo da prođe celu skupštinsku proceduru i da budeusvojen. Sem ako država ne planira da prvih mesec-dva živi na privremenom finansiranju ili da usvoji budžet koji će menjati već početkom godine.
Ono što je sada izvesno, ma koliko se navodila kao osnov za racionalizaciju radnih mesta i nove sistematizacije „giljotina propisa”,to u ovom talasune možebiti. Sem u nekoliko izuzetnih slučajeva. Iz više razloga. Pre svega, ovom „giljotinom” nisu obuhvaćeni svi, već samo deo propisa, onikoji se odnosena procedure koje otežavaju poslovanje i dotiču samo ograničen broj državnih organa i organizacija. Da je pod lupu stavljen ceo zakonodavni okvir Srbije i napravljena inventura svihpropisa koji ostaju i koji se ukidaju, ukidanje nepotrebnih moglobi se izvesti jednim zakonom o „giljotini” kao što su to uradile neke zemlje. Ostaje,naravno,pitanje koliko zakoni koji važe na papiru i ne primenjuju se, uopšte angažuju administraciju, privredu igrađane.U svakom slučaju,kad Jedinica za reformu propisa predloži ukidanje jednihi izmene drugih zakona, nadležna ministarstva i vladu očekuje dosta posla. Pre svega da predlože zakone o prestanku važenja svakog pojedinačno nepotrebnog zakona i izmene zakonakojima bi se ukinule ili pojednostavile sada komplikovane procedure. A sve to zahteva i vladinu i skupštinsku proceduru, ume da potraje, tako da ćeteško biti urađeno, kako bi zaista postalo osnov za pravljenje novih sistematizacija. A uvođenje jednog umesto pet šaltera, u nekim slučajevima, uz dobru volju i dogovor nadležnih moglo se obaviti i do sada i bez „giljotine”.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 18/10/2009]
