Izvor: B92, 14.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje svetske ekonomije
Beograd, Brisel, Vašington, Rejkjavik, Frankfurt -- EU je odlučila da uloži gotovo 2.000 milijardi evra u saniranje finansijskih gubitaka i garantovanje kredita. U SAD smatraju da je njihov plan urodio plodom.
Na samitu lidera Evropske unije dogovoreno je da najviše novca ulože Nemačka, Francuska, Španija, Italija i Velika Britanija. S druge strane, novi sekretar američkog državnog trezora, Nil Kaškari, smatra da je plan kojim je uloženo 700 milijardi dolara u oporavak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << američke ekonomije bio pun pogodak.
I investitori dele isto mišljenje nakon jučerašnjeg skoka deonica na Vol stritu od 11 odsto.
Kaškari je napomenuo da je cilj programa bio usmeren na povratak kapitala kako bi se poboljšale poslovne pozajmice i krediti. On je napomenuo da je Vlada SAD brzo sprovela program spasavanja finansijskog tržišta i našla način kako da kupi deonice u bankama i time uveća gotovinske rezerve.
"Kongres je doneo novi zakon samo pre 10 dana, i do sada smo ostvarili dosta toga na mnogim bojištima. Reagovali smo brzo ali promišljeno i uveren sam da smo postavili osnove za snažan, odlučan i efikasan program", rekao je Kaškari.
SAD će danas objaviti plan ubacivanja 250 milijardi dolara u svoje banke, posle usklađenog poteza Evrope da učini isto.
Američko ministarstvo finansija objaviće plan po kome će polovina ukupne sume otići u devet vodećih banaka da bi ih navela da ponovo počnu da pozajmljuju jedna drugoj.
I Japan je danas objavio da će novac poreskih obveznika uliti u regionalne banke kako bi male firme mogle da dođu do gotovine. Berze su reagovale pozitivno na te napore država širom sveta.
"Dugotrajna kriza, ne i slom"
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, američki ekonomista Pol Krugmen, upozorio je da će se svet najverovatnije suočiti sa dugotrajnom privrednom krizom.
Krugmen je uprkos tako pesimističkoj prognozi ocenio, posle dobijanja prestižne međunarodne nagrade, da ipak ne treba očekivati potpuni slom globalne ekonomije.
Predsedavajući Međunarodnom monetarnom fondu Dominik Stros Kan izjavio je da je svet dosta drugačiji u odnosu na tridesete godine prošlog veka i da se iste greške ne smeju ponoviti.
"Naučili smo od grešaka u prošlosti, kao i jedni od drugih. I sada znamo kako da rukovodimo tržištem i ekonomijom", rekao je on.
Predsednik Svetske banke Robert Zelik smatra da uzročnike svetske krize treba zapamtiti zbog budućeg ekonomskog razvitka. On napominje da će slobodno tržište i privatni biznis i dalje biti pokretači globalnog razvitka.
"Videli smo tamnu stranu globalne povezanosti. Prvi zadatak nam je da ispitamo sastav finansijske regulacije i nadzora. Potrebno je da oformimo međunarodnu nadzornu finansijsku grupu, zajedno sa Brazilom, Kinom, Indijom, Saudijskom Arabijom, Južnom Afrikom i članicama G 7", poručio je Zelik.
Akcije na Vol stritu su prvi put od početka krize porasle. Administracija Džordža Buša okupila je predsednike pet najvećih banaka kako bi našli paket rešenja za trenutnu krizu. Jedan korak u rešavanju problema podrazumeva i da država ima vlasnički udeo u privatnim bankama.
MMF: Island zatražio pomoć
Island je zvanično zatražio finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda da bi izvukao iz krize finansijski sektor, kazao je izvor iz MMF-a.
Zvaničnik MMF-a koji je želeo da ostane anoniman kazao je da još nije utvrđen iznos koji će biti odobren Islandu, a portparolka Vlade Islanda nije mogla da potvrdi da je podnet zvaničan zahtev.
Island traži pomoć i sa drugih strana, pa su predstavnici centralne banke i Ministarstva finansija otišli u Rusiju da bi razgovarali o hitnom zajmu koji bi mogao da bude vredan više milijardi evra, kazao je predstavnik islandske centralne banke.
Države obično izbegavaju da od MMF-a traže novac zbog nacionalnog ponosa i zbog uslova koje bi im ta organizacija mogla postaviti da bi im dala gotovinu.
Pošto je Island prošle sedmice morao da preuzme tri velike banke, zatvori berzu i odustane od napora da brani valutu, koja je u slobodnom padu, premijer Islanda Gejr Harde je najavio mogućnost da se Island obrati MMF-u.
On je kazao da odluka neće biti doneta dok se ministar finansija ne vrati iz Vašingtona, gde je na godišnjem sastanku MMF-a.
Na Islandu se tokom prošle decenije razvio finansijski sektor koji je doneo prosperitet građanima i od zemlje napravio privlačnu destinaciju za veliki broj stranih štediša i investitora.
Situacija je drastično izmenjena prošle sedmice, kada je Island postao žrtva svetske finansijske krize.
Krizne molitve za bankare
Jedan američki sveštenik na "privremenom radu" u Nemačkoj napravio je pravi bum odlukom da bankarima, brokerima i ostalim finansijskim poslenicima omogući da svoje "krizne molitve" preko njega upute na "gornju adresu".
Kriza i među Rusima
Finansijska kriza nije zaobišla ni ruske milijardere, koji su "osiromašili". Oni su u toku svetske finansijske krize izgubili 52 procenta svog kapitala, piše Politika. Moguće je, takođe, da desetak ruskih avio-kompanija prestane da postoji.
O tome čitajte više u rubrici Drugi pišu.
Prečasni Džefri Majers, i sam bivši bankar, izjavio je Rojtersu da je na ideju došao kada je, po izbijanju finansijske krize, iznenađujuće veliki broj brokera, direktora u bankama i investitora počeo da dolazi u crkvu svetog Nikole, u blizini frankfurtskog poslovnog centra.
Majers je bankarima predložio da ispišu svoje probleme na komadiću papira, koji će potom ubaciti u specijalnu kutiju. Za svaku službu, on izvadi papiriće, pročita ih i pomoli se za ljude koji su ih napisali.
"Ideja je moja, ali, kako ja uvek kažem, sve dobre ideje dolaze 'odozgo'", rekao je on za Rojters. Sveštenik je naveo da je njegova ideja dočekana s puno entuzijazma i da je u nedelju dana imao više od 50 bankarskih "mušterija".
