Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavamo srpske rudnike
BEOGRAD - Šabački koncern „Farmakom MB“, u vlasništvu Miroslava Bogićevića, planira da u narednih nekoliko godina uloži više stotina miliona evra u eksploataciju rude i preradu olova, cinka i antimona u svojih 13 rudnika, što će povećati izvoz i zaposliti možda i više od 1.000 radnika. „Dosadašnja ulaganja samo su ‘kap u moru’ i prave investicije tek dolaze. Trenutno prerađujemo sekundarne sirovine, ali pokretanje proizvodnje u rudnicima Zavorje, Štira, Brasina, Kik, Dolić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Stolice, Rujevac, Ravnaja, Rajićeva gora, Suva ruda (Raška), Lece i proizvodnja metala iz koncentrata koji će se iz njih dobiti, zahteva nove fabrike za preradu. Sve to iziskuje ogromna sredstva i novu radnu snagu“, objašnjava Vojin Rašić, direktor rudnika i topionice „Zajača“, kod Loznice.
Koliko će ove godine biti vredan vaš izvoz?
Kao i proizvodnja, verovatno će biti dupliran. Proizvodnja sirovog olova u 2005. godini iznosila je 3.000 tona, prošle 9.000, a u prvih šest meseci ove 8.000 tona, dok se do kraja godine očekuje 16.000 tona. U prvoj polovini godine izvezli smo robu vrednu deset miliona evra, na domaćem tržištu prodato je za oko dva miliona evra i za četiri miliona je snabdevena naša fabrika akumulatora u Somboru. Rafinisano olovo i sve vrste legura od olova plasirane su u zemlje Evrope - Austriju, Nemačku, Poljsku, Sloveniju, Grčku, Francusku, Belgiju, i šire.
Koliko ste dosada investirali?
Od privatizacije, sredinom 2006, u nabavku opreme, izgradnju novih objekata i sanaciju postojećih u „Zajači“ potrošeno je oko 12 miliona evra. Prvi strateški cilj - razvoj proizvodnje olova i legura olova iz sekundarnih sirovina, instaliranjem nove opreme za topionicu, biće završen do oktobra i to će koštati ukupno više od 15 miliona evra. Zatim je na redu aktiviranje rudnika antimona, olova, cinka i zlata, kao i izgradnja i proširenje novih proizvodnih kapaciteta. To je u skladu sa ostalim strateškim ciljevima-primarna proizvodnja antimona i olova iz koncentrata, više faze prerade svih legura i unapređenje zaštite okoline. Sve se radi kako bi postali broj jedan proizvođač antimona, olova i olovno-antimonskih legura u Evropi.
Koliki će biti kapacitet nove topionice za proizvodnju olova iz starih akumulatora?
Završetkom nove topionice imaćemo kapacitet za proizvodnju 35.000 tona olova iz sekundarnih sirovina - akumulatora, i materijala od olova. Nameravamo da proizvodimo godišnje 5.000 tona antimona i oko 50.000 cinka. Rudnici i topionica „Zajača“ jedini su proizvođač olova i olovnih legura u Srbiji, van Kosova i Metohije. Ujedno to je i jedino mesto u ovom delu Evrope gde ima antimona i gde se može proizvoditi ovaj metal i njegove legure. Imamo dva rudnika ovog metala, u Zajači i Lojanu u Makedoniji.
Kada će početi kopanje rude?
U rudnicima Raška i Lece već je počelo. Očekujemo da iskopavanje u ostalima počne do kraja sledeće godine. Ima dosta posla - od ispitivanja zaliha, preko obnavljanja istražnih prava, do nabavljanja opreme. Važno je da ima rude.
Do tada ćete se baviti preradom sekundarnih sirovina?
Strategija razvoja prerade sekundarnih sirovina reciklažom olovnih akumulatora u RT „Zajača“ proističe iz razvojnih dokumenata države i pilot projekta, koji je uradio Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iz Beograda. Ovako se Srbija uključuje u svetski i evropski ekološki trend povećanja stepena reciklaže otpada. Međutim, nećemo se na ovome zadržati, jer želimo da imamo i sopstvenu proizvodnju rude i tako stvorimo zaokružen sistem, sa naglaskom na robama više faze prerade.
Koje pogone nameravate da gradite?
Pogone za preradu, dok ćemo one za elektrolizu da iznajmljujemo.
Kakvo je stanje na tržištu ovih metala u svetu?
Velika je potražnja za olovom i olovno-antimonskim legurama, cinkom i zlatom u svetu. Olovo nema alternativu u akumulatorskoj industriji, kao i kod nuklearnih reaktora. Cena olova u ovoj godini je išla i do 4.000 dolara, a antimona više od 6.000 dolara.
Draga gospodo to što je cena metala divljala ne znači da se i isplati sve što ste napisali . Od tih 11 rudnika 5 će vam se samo obijati o glavu a sa ostalima kako vam bog da jer su flotacije star i neefikasne, rudnici su stanju propasti i treba Vam više ulaganja od vrednosti ruda u njima, pa nije Trepča tek tako ostavila te rudnjke, pogledajte malo elaborate instituta trepče koji postoje za sve ove rudnike , nego su vas uhvatili sa itnms'a oni lepo zarađuju a vi posle kako oćete pa koliko će vas koštati filterska postrojenja za primarnu preredu , ruda se plotira. pa se prizi na aglostrojevima, pa ide u peći pa se rafiniše a vi hoćete da pravite novu trepču , pa to će vas koštati ko svetog petra kajgana na papiru je sve lepo ali posle prvog ouštanja kad vam se pobune okolo zbog sumpordioksida i olova i kadmijuma i đive itd u vazduhu svi će da se prave ludi ili da trađe još para da bi to sredili i to tako u krug. Ja sam u metalurgiji olova iosedeo i znam o čemu Vam pričam to je najgore što možete da uradita svom narodu i okolini u kojoj radite , Od svih stručnjaka iz itnms'a nio nikad nije radio u metalurgiji olova to su Vam papirni stručnjaci koji mogu sve ali kad zagusti neke vam je bog u pmoći, a jest , zaboravih da Vas pitam šta mislite sa ljudima koji će se neminovno trovatui u procesu proizvodnje , ja sam imao tri profesionalna i išao sam na ,,provokacije,, a ovi radnici sada bogami mogu i da presaviju tabak, olovo je otrov , živa takođe , kadmijum ne daj bože , i td. pozdrav i voleo bih da uspete ali.....
