Izvor: S media, 25.Nov.2010, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasao nas agrar
GODINA je, i pored glavobolja i muka koje smo imali, i više nego solidna - zadovoljan je Pavle Nenadović, ratar iz Vognja. Kukuruz je, kako kaže Nenadović, izuzetno dobro rodio, a i cena mu je solidna, tako da je on najlepše iznenađenje. Pšenica je nešto slabija, ali i ona je imala solidnu cenu.
Njegovo zadovoljstvo deli i većina ratara u Srbiji. Voćari, povrtari i stočari, nešto su lošije prošli, ali, stručnjaci se slažu da je poljoprivreda i ove godine spas za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbiju.
U atarima Srbije, kako procenjuju statističari, ubrano je gotovo sedam miliona tona kukuruza. Proizvedeno je, takođe, gotovo 400.000 tona suncokreta, gotovo 470.000 tona soje i oko 3,2 miliona tona šećerne repe.
ODLIČAN IZVOZ
IZVOZNI rezultati poljoprivrede Srbije, kako navodi Prostran, i ove godine bi trebalo da budu odlični.
- U prvih devet meseci, imali smo izvoz poljoprivrednih proizvoda vredan 1,45 milijardi dolara - kaže Prostran.
- Realno bi bilo očekivati da njegova vrednost dostigne dve milijarde dolara, a čuju se i optimističke najave da bi mogao da dostigne i tri milijarde dolara.
Rekordno malo njiva zasejano pšenicom
Kukuruza je u odnosu na prošlu godinu, ubrano za sedam odsto više, i čak za 25,8 odsto više u odnosu na desetogodišnji prosek. Šećerne repe je za 14,6 odsto više, soje za čak 33,4 odsto više a, suncokreta je više za za 2,4 odsto. Pala je, međutim, proizvodnja krompira za četiri odsto i pasulja za 17 odsto. Kod voćarskih kultura, u odnosu na proizvodnju u 2009. godini, jabuka je manje 19,6 osto i šljiva za 37,4 odsto. Proizvodnja grožđa, takođe, manja je za 21,4 odsto.
- Narod kaže “kako smo se nadali - dobro smo se udali” - ističe Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede, Privredne komore Srbije. - Jesenji dani doneli su daleko više optimizma od letnjih dana.
Fizički obim proizvodnje, precizira Prostran, je za oko jedan odsto viši u odnosu na prošlu godinu, ali bruto društveni proizvod poljoprivrede, zahvaljujući pre svega povećanju cene sirovina, žitarica i uljarica, veći je za oko dva odsto.
Stočarstvo beleži negativnu stopu rasta, od oko jedan odsto. Sa druge strane, kukuruz, koji u ukupnoj strukturi vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uobičajeno učestvuje sa oko 22 odsto, ove godine bi mogao da iznese i 30 odsto vrednosti.
- Svaki uložen dinar u poljoprivredu, vraća se i više nego duplo, a poljoprivrednici dugove vraćaju na vreme - kaže Prostran. - A samo ulaganje može da dovede do toga da nam prosečan rod kukuruza, umesto 5,5 tona po hektaru, bude viši od 10 tona, a i da sa hektara, umesto tri i po, dobijamo pet ili šest tona pšenice. Ovakve rezultate smo već imali, pre dvadesetak godina, tako da nisu nedostižni...
