Izvor: B92, 24.Jun.2013, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spas u javno-privatnom partnerstvu

Beograd -- Javno-privatno partnerstvo je čarobna reč za Srbiju kada su u pitanju nerešeni infrastrukturni problemi, ocenjeno je na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Kada lokalne samouprave žele da uđu u projekat po modelu javno-privatnog partnerstva (JPP) neophodno je da procene to da li realizacija donosi uštede i da li su uslovi povoljniji i jednostavniji u odnosu na klasično budžetsko finansiranje, kaže član Komisije za JPP, Nenad Ilić.

"U ovakvom modelu partnertsva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lokalne samouprave moraju da vide koliki će rizik da prebace na privatnog partnera, jer ukoliko prebacite sav rizik na njega teško da ćete imati solidno održivog partnera, a to je ključno za ovaj oblik saradnje", ističe Ilić.

On je u Privrednoj komori Beograda, na stručnom skupu "Javno-privatna partnerstva i lokalne samouprave - iskustva, problemi, preporuke i ohrabrenja", rekao da je procedura za podnošenje projekta lokalnih samouprava po modelu JPP-a u Srbiji veoma jednostavna, kako i evropska direktiva nalaže.

"Lokalna samouprava se direktno obraća s predlogom projekta Komisiji za JPP, koja onda daje mišljenje da li tako koncipiran projekat može da se realizuje po modelu JPP, potom se projekat sa saglasnošću komisije stavlja pred opštinski skupštinu a konkretna odgovornost za uspeh ili neuspeh je na lokalnoj samoupravi", objašnjava Ilić.

Komsiija za JPP je do sada, prema njegovim rečima, dala pozitivno mišljenje za šest projekata, među kojima su i izgradnja južnog terminala na Dunavu, kao i najnoviji predlog projekta za elektranu u Zrenjaninu.

Sekretar Centra za JPP, upravljanje projektima i razvoj akcionarstva gradskoj komori, Velibor Pešić, rekao je da je ovaj model finansiranja infrastrukturnih projekata veoma bitan za lokalne samouprave, i da Srbiji, pored ovog stepena zaduženosti, takav model ostaje kao jedan vid rešenja za mnoge probleme.

"Javno-privatno partnerstvo je čarobna reč za Srbiju kada su u pitanju nerešeni infrastrukturni problemi", kaže Pešić.

Podsetio je da je Srbija, kada se govori o primeni JPP kod projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (OIE), potpisivanjem ugovora o osnivanju energetske zajednice preuzela obavezu da poveća korišćenje OIE na 27 odsto do 2020. godine, što, kako on smatra, neće biti problem.

"Za Srbiju će najzahtevniji deo i mnogo veći problem biti korišćenje bio dizela, čiji je trenutni procenat učešća 0,2 posto, a do 2020. godine on treba da bude podignut na čak 10 posto", objašnjava Pesić.

Kao dobar primer za projekte po pitanju energetske efikasnosti, Pešić navodi zamenu živinih sijalica onima od natrijuma, ili LED sijalicama, što je veoma zastupljeno u celom svetu.

"Ovaj model je jako atraktivan za Beograd, jer na godišnjem nivou glavni grad Srbije izdvaja za javno osvetljenje jednu milijadru dinara, kao i 450 miliona dinara za novu opremu i održavanje postojeće. Ovako bi se, ne samo smanjili postojeći troškovi, već i emisija ugljendioksida koja nastaje od živinih sijalica", objašnjava Pešić.

Šef odelenja za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju SEEC, Goran Matović, rekao je da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) daje liniju direktnog finansiranja projekata za male projekte energetske efikasnosti i za projekte sa korišćenjem OIE za zemlje zapadnog Balkana.

"Sve zemlje bivše SFRJ, izuzev Slovenije, kao i Albanija, imaju mogućnost da konkurišu s projektima i tako dobiju deo kredita od 100 miliona evra koliko je EBRD odvojio za njih, kao i 20 miliona evra za tehnicku pomoć i podsticajna sredstva", kaže Matović.

On je rekao da je očekivani broj projekata u startu bio između 20 i 25, ali da je prva faza već završena, i da je do sada potrošena polovina planiranog novca za oko 15 projekata koji su realizovani.

Nastavak na B92...