Izvor: B92, 11.Sep.2013, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spas ekonomije nije bio toliko skup

Vašington -- Plan za spasavanje američke ekonomije pokrenut pre pet godina, posle kraha Leman Bradersa, bio je jeftiniji i delotvorniji nego što se očekivalo, piše Mond.

Kako prenosi ovaj francuksi list, program pomoći TARP koji je imao za cilj spasavanje banaka i automobilskog sektora mogao bi koštati oko 421 milijardi dolara koji je u celini finasirala američka država, potvrdili su visoki funkcioneri američkog Ministarstva finansija, koji su želeleli da ostanu anonimni. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

"Mnogi misle da je program TARP progutao u nepovrat 700 milijardi dolara podrazumevajući da je globalni kredit koji je odobrio Kongres u oktobru 2008. u celini otišao za tu namenu", rekao je jedan od odgovornih ljudi u Ministarstvu.

"Mi smo zapravo potrošili 421 milijardu dolara ali smo do danas povratili 422 milijardi. Mi smo zapravo prešli zelenu liniju, što znači da je taj program ispunio svoju namenu stabilizacije sistema. Sve je išlo bolje i brže nego što se očekivalo i koštalo je manje nego što se očekivalo", dodao je predstavnik Ministarstva finansija SAD.

Ovim planom priteklo se u pomoć oko 650 banaka i koštalo je 238 milijardi dolara od čega je vlada imala koristi od oko 24 milijardi dolara zahvaljujući razduživanju, dividendama i kamatnim stopama. Oko tri milijardi dolara date su na raspolaganje za spasavanje stotinak malih banaka.

Prema proračunima Ministarstva finansija gubitak od spasavanja automobilske industrije pre svega Dženeral motorsa i Krajslera, iznosi oko 15 milijardi dolara.

"Cena neintervenisanja države bila bi daleko veća u pogledu radnih mesta i izgubljenih penzija", potvrdio je predstavnik Ministarstva. Pomoć tržištu nekretnina bila je daleko najdeficitarnija i mogla bi javne fondove koštati od 16 do 38 milijardi dolara.

U program TARP nije uključeno spasavanje giganata za refinasiranje nekretnina Fani Mae i Fredi Mek.

"U suštini, vlada će izvući značajnu korist od tih intervencija", smatra predstavnik Ministarstva finansija dodajući da je "cilj tih pomoći uvek spasavanje finasijskog sistema a ne dobit".

Usled krize iz 2008. devet miliona ljudi je ostalo bez posla, napravljen je gubitak od nekoliko stotina milijardi dolara za prvu ekonomiju sveta, cene nekretnina su vrtoglavo pale i još nisu vraćene na nivou iz 2006, a imovina američkih domaćinstava je izuzetno smanjena , zaključli su predstavnici Ministarstva finansija.

Nastavak na B92...