Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2015, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas čeka 22.000 dužnika
JORGOVANKA Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, održaće danas konferenciju za novinare na kojoj će izneti stav ove institucije o rešenju problema građana koji imaju kredite u švajcarskim francima. Nakon izjašnjavanja Udruženja banaka Srbije da se svaki problem u otplati ovih zajmova rešava pojedinačno, što nije zadovoljilo korisnike, sada je na potezu centralna banka. - Pošto je je Udruženje banaka Srbije, po problemu dugova vezanih za "švajcarace" ostalo pasivno, što se i očekivalo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na redu su monetarne vlasti - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Treba očekivati koordinisane poteze NBS i Vlade. Realno je da NBS deluje u regulatornom okviru i olakša poziciju poslovnim bankama kroz ukidanje rezervacija za stambene zajmove u švajcarskim francima, ili na sve pozajmice koje je osigurala Nacionalna koorporacija za osiguranje stambenih kredita. Time bi se smanjila izdvajanja poslovnih banaka i ostavio im se prostor da one olakšaju položaj klijentima. Paralelno bi država, ukazuje profesor Živanović, manjim izdvajanjima, mogla da dotira subvenciju namenjenu umanjenju kamatne marže ili beneficiranog obračunskog kursa. Građani zaduženi u švajcarskim francima, posle stava banaka da ne nude sistemsko rešenje, sada su oči uprli u Narodnu banku Srbije. Kako kažu, i do sada su teškom mukom otplaćivali uzete stambene zajmove, a sada posle naglog rasta franka više nisu sigurni da li će moći da izmiruju svoje mesečne rate, koje su u mnogim slučajevima veće i od plate. Od 22.000 stambenih pozajmica u "švajcarcima", gotovo 300 do sada nije moglo da se vrati. Takođe, povećava se i kašnjenje upravo kredita u ovoj valuti.SUBVENCIJE KAKO nezvanično saznajemo od bankara, da bi pomogli građanima u rešavanju problema otplate kredita u švajcarskim francima, njima bi najviše odgovaralo da im Narodna banka Srbije smanji obaveznu rezervu na ove zajmove, kao i da im država subvencioniše deo kamate kojeg bi se odrekli. To bi za državu bio trošak od oko tri do pet miliona evra. - Stav banaka o rešenju problema zajmova u švajcarskim francima je očekivan - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja građana "Efektiva". - One nisu ponudile sistemsko rešenje i jedino nam ostaje da vidimo kakav će biti odgovor NBS. Gavrilović ukazuje da nije pametno da se sadašnji dug u "švajcarcima" prebacuje u evro, iako je to jedna od alternativa koju nude bankari, jer se ne zna kako će se kretati kurs ove valute. Zaduženi građani se, takođe, pitaju, na koji način će im banke izaći u susret ako se ipak odluče da produže rok otplate ili promene valutu. Pre svega, to je posao koji zahteva praktično uzimanje novog zajma. Jer, osim što se menja valuta, upisuje se nova hipoteka u katastar sada na zajam u evrima. Takođe, sa Nacionalnom korporacijom treba razgovarati da li uopšte želi da osigurava nove zajmove i po kojoj ceni. I treća nedoumica je, da li su osiguravajuće kuće, koje su prodale životno osiguranje korisnicima stambenih pozajmica, spremne da osiguraju korisnike na duži rok, jer su sada oni praktično stariji nego kada su uzimali kredite. Naravno, veoma je važno i po kojoj kamati bi banke zaračunavale nove stambene kredite, ovoga puta u evrima. Trenutna cena ovih zajmova je od 4,90 do 6,70 odsto na godišnjem nivou, što je gotovo duplo više nego što su važeće kamate na zajmove u francima.
Nastavak na Večernje novosti...
