Izvor: B92, 21.Nov.2011, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas Evrope leži u evroobveznicama
Brisel, Beograd -- Evropa od krize može da se spase još čvršćim povezivanjem. Razrađuje se ideja uvođenja evroobveznice, kojom bi delimično ili potpuno bile zamenjene nacionalne.
Evropljani dele evro, a mogli bi i rizike. Evropska komisija planira da evro obveznicom zameni nacionalne - sada svaka zemlja ima svoje obveznice a kamatna stopa prati njihov rizik - kada bi delili rizik, problematični bi plaćali manje kamate.
Evropljani su kao svoje ciljeve naveli rešavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trenutne i sprečavanje budućih kriza javnog duga, povratak finansijske stabilnosti, veću efikasnost tržišta ali i jačanje uloge evra.
Nemačka vlada ipak nije promenila stav
"Kancelarka i nemačka vlada ne dele uverenje mnogih da će evro-obveznice biti opšti lek za krizu", rekao je Štefan Zajbert, portparol Angele Merkel.
Studija izvršnog tela Evropske unije mogla bi da produbi neslaganje s Nemačkom koja odbacuje evroobveznice kao održivu opciju pošto već snosi veliki deo troškova dosadašnjih programa pomoći prezaduženim zemljama.
U nacrtu dokumenta navodi se da bi zamenu državnih obveznica zajedničkim morala da prati bolja finansijska i budžetska koordinacija članica evrozone.
Takođe je, navodi se, potrebna disciplina koja bi onemogućila rasipnije države da žive na račun zemalja koje strogo vode računa o deficitu.
Otkad je, usled grčkog dužničkog problema, evrozona prošle godine ušla u finansijsku krizu, troškovi pozajmivanja mnogih zemalja su došli na rekordno visoke nivoe, dok su kamate na nemačke obveznice znatno pale, budući da ih investitori smatraju sigurnim. To je stvorilo veliki debalans na tržištu obveznica u zoni evra.
Grci predvode listu najzaduženijh
Najzaduženije zemlje u Evropi, koje bi od ovakvog programa i imale najveću korist, predvodi Grčka čiji je dug 145 odsto društvenog proizvoda, a dramatično izgledaju i italijanskih 118 posto. Slede Belgija, Irska i Portugal - svi daleko iznad proseka zemalja koje koriste evro čiji je dug 85,4 odsto društvenog proizvoda.
Evrozona je uspostavila stabilizacioni fond EFSF, ali mu nedostaje novca da podrži zemlje u problemu poput Italije, koja ima dug od 1.900 milijardi evra što je 120 njenog bruto nacionalnog proizvoda.
Evropska centralna banka zasad smanuje pritisak na tržištu obveznica kupovinom državnih obveznica zaduženih zamalja što je Italiji pomoglo da kamate na 10-godišnje obveznice smanji ispod sedam odsto što se smatra pragom rizika.
Banka, međutim, navodi da je kupovina obveznica ograničeno i privremeno sredstvo, dok da bi za trajno smanjenje kamate bila potrebna velika kupovina obveznica.
Evropska centralna banka koja je pod velikim uticajem Berlina, protivi se velikoj kupovini i ukazuje da je na vladama da srede svoje finansije. Evropska komsija se zato u studiji zalaže za evroobveznice, odnosno, kako se nazivaju, "stabilizacione obveznice", umesto državnih obveznica.
Nema prelivanja dugova na disciplinovane zemlje
Ekonomisti procenjuju da bi, ukoliko bi ova strategija uspela i evro tržište se smirilo, koristi mogla da ima i Srbija.
"Ovo je prvi prepoznatljiv elemenat ozbiljne strategije izlaska iz krize u evrozoni. Sve dosadašnje mere su bile naciljane samo da se ugasi požar. Postoje i primese vidljivog ili manje vidljivog valutnog rata dolara i evra", kaže Boško Živković, član Fiskalnog saveta.
ECB udvostručila kupovinu obveznica
Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da je gotovo udvostručila nedeljnu kupovinu obveznica država evrozone. ECB je kupila obveznice vredne skoro osam milijardi evra. ECB je uložila ukupno 194,5 milijardi evra u obveznice zemalja evrozone otkad je, početkom prošle godine, pokrenut kontroverzni program kupovine dužničkih hartija, u okviru napora da se ublaži dužnička kriza u monetarnoj uniji.
U dokumentu Evropske komisije u koji je B92 imala uvid navodi se da bi zamena mogla biti potpuna, ali opasnost - da bi nedisciplinovani uživali na tuđ račun, leži u ovoj prvoj ideji. Živković kaže da ideja nije realistična, ali će verovatno prateći evoluciju evra i ona jednog dana biti realistična.
Srednje rešenje je delimično uvođenje evroobveznica uz zajedničke garancije svih zemalja. "Bila bi održana mogućnost nadzora fiskalne discipline u visoko zaduženim zemljama i bio bi u osnovi rešen njihov problem", kaže on.
Najrealnije je da se pođe od osnova - počinje se bez garancija svih članica, dovoljno da bi se izbegao rast kamatnih stopa većih od rasta društvenog proizvoda.
"Ovo rešenje ne sadrži moralni hazard prevaljivanja troškova loše vođenih javnih finansija Grčke, Italije i drugih zemalja na Švedsku, Nemačku, Holandiju ili Francusku", napominje Živković.
Dragomir Janković, Evropski ekonomski institut, kaže da se "može reći da Nemačka politički rešava probleme ali kad pogledamo brojke Francuska je podnela najveći teret krize. Može se reći da je negde oko 75 procenata francuskog javnog duga koji je ogroman drže nefrancuzi".
Da li će glavna evropska francusko-nemačka osovina podržati ovakav model znaće se već u januaru - a kao rok za delovanje Evropljani su postavili sredinu februara naredne godine.
