Izvor: Vostok.rs, 03.Okt.2012, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španske banke dale oduška zoni evra
03.10.2012. -
Početkom jeseni Madrid je posto glavni centar napetosti u zoni evra. Pozitivne vesti iz bankarskog sektora Španije postale su za eksperte i berzanske dilere prijatno iznenađenje. Govori direktor fonda Centar za razvoj tržišta fondova Jurij Danilov.
- Neočekivano pozitivna tendencija označena je u Španiji, ja sam očekivao gori rezultat stres-testiranja španskih banaka. Onaj rezultat koji su pokazale svedoči o tome da je stanje u bankarskoj sferi bolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nego što je o tome mislilo tržište.
Tržišta Starog Sveta već su reagovala na pozitivnu novost, zatvorivši licitacije 1. oktobra sigurnim rastom. Ali da li to znači da se Evropa povukla sa krizne crte? Upravo u to nema sigurnosti. Banke sada nisu glavna bolest španske ekonomije, ubeđen je analitičar za bankarski sektor Nomos-Banke Andrej Mihajlov.
- Glavni fakor rizika u zoni evra nisu španske banke, već pad unutrašnjeg bruto proizvoda, recesija. I ovaj rizik nije nestao. Jednostavno konkretni problem sa španskim bankama je malo ublažen, ali u celini stanje se nije poboljšalo.
Stanje u bankarskoj sferi, po mišljenju eksperta, ne može ozbiljno da utiče na rast unutrašnjeg bruto proizvoda. I optimizam berzanskih dilera vezan za dobre rezultate stres-testova može da traje kratko. Mnogo više optimizma tržištima fondova mogle su da uliju vesti o tome da je Španija spremna da se obrati za pomoć EU. Dajemo reč vodećem ekspertu Instituta za međunrodnu ekonomiju i odnose Sergeju Afoncevu:
- Sada je u Evropi formiran prilično perspektivan mehanizam pružanja pomoći problematičnim zemljama. Signal koi je bio ocenjen kao vrlo pozitivan, to je obraćanje Španije po međunarodnu pomoć uz demonstraciju spremnosti da ispuni uslove potrebne za to. Deo tog optimizma koji se povezuje sa rezultatima stres-testova ja bih pripisao tome što se u nedelju pojavila informacija o tome da će se Španija ipak obratiti po ovu pomoć.
Drugo pitanje je što su uslovi ove pomoći vrlo strogi. Nije slučajno protekli vikend bio obeležen protestima. Uzrok su bila moguća budžetska ograničenja. Ekonosmka racionalnost protiv socijalnog protesta. Ali ne radi se samo o tome. Antikrizna praksa EU ima mnogo protivnika i među ekonomistima. Mnogi od njih su uvereni da mere ekonomije samo jačaju uticaj krize. Smanjenje troškova smanjuje potrošačku potražnju, važan katalizator unutrašnjeg bruto proizvoda. Smanjuju se i prilivi u budžet. Raste budžetski deficit, za čije smanjenje treba ponovo smanjiti troškove. Začarani krug, tačnije spirala, vodi naniže. Pristalice strogih budžetskih mera slažu se sa tim argumentima ali podvlače da nema alternative.
Takvim argumetnima grčki političari ubedili su prošlog proleća birače da pristanu na budžetska ograničenja. Na kraju je nastala pat situacija. Kriza je odstupila, Grčka je ostala u zoni evra, ali stimulansa za ekonomski razvoj zemlja sve jedno nema. Pa i novi zajmovi pre ili kasnije će morati da se vrate.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
