Izvor: S media, 15.Avg.2010, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić: Više se isplati štednja u dinarima

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je juče da bi građani pri donošenju odluke da li će svoju štednju u bankama položiti u dinarima trebalo da se rukovode time da li će kupovna snaga tih dinara, po isteku perioda štednje, biti veća nego na početku, ističući da je štednja u domaćoj valuti isplativa.

- Mi u našoj zemlji plaćamo robu i usluge dinarima. Prema tome, osnovna stvar koja treba da nas zanima jeste da li ćemo na kraju našeg perioda štednje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << moći da kupimo više robe i usluga za novac koji smo stavili na štednju. Uveren sam da je, ako tako gledamo stvari, štednja u dinarima isplativa - istakao je Šoškić.

Šoškić je ukazao da je značajan faktor pri donošenju odluke o štednji u domaćoj valuti i činjenica da štednja u dinarima nije oporezovana porezom na prihod od kamate, za razliku od štednje u devizama, kod koje taj prihod jeste oporezovan.

Guverner je naglasio je da oscilacije kursa dinara prema evru ne bi trebalo da obeshrabre građane da štede u domaćoj valuti, jer su te oscilacije normalna stvar u režimu fleksibilnog deviznog kursa kakav Srbija ima.

Na ledini rizika deviznog kursa

Šoškić je napomenuo da stanovništvo Srbije više štedi u devizama nego što ima kredita koji su mu odobreni sa deviznom klauzulom, „tako da bi neko mogao da kaže da stanovništvo Srbije, u celini gledano, zapravo nema izraženi devizni rizik".



- Ali situacija svakog pojedinca je drugačija i vrlo često imate ljude koji imaju kredite, a nemaju štednju, pa su oni „na ledini" rizika promene deviznog kursa - istakao je Šoškić.

- Nemojmo zaboraviti da je ta oscilacija bila samo 10 do 12 odsto u odnosu na nivo kursa s početka godine - napomenuo je Šoškić.



- S makroekonomske tačke gledišta, ili sa aspekta bankarstva, dugoročna štednja u dinarima je bitan preduslov da bismo mogli da imamo, s druge strane, dugoročne kredite u dinarima od strane banaka. Ako nismo zadovoljni time što imamo valutnu klauzulu kada uzimamo kredit u banci, a istovremeno štedimo u devizama, onda to nije usklađeno ponašanje. Ako bismo više štedeli u dinarima, onda bismo i od banaka lakše dobijali dugoročne kredite u dinarima i ne bismo bili toliko izloženi deviznom riziku koji danas tišti veliki broj preduzeća i građana - ukazao je on.

Nastavak na S media...