Izvor: Politika, 14.Nov.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Sprečićemo banke da povuku kapital
NBS smanjila procenu privrednog rasta za 2012. na 1,5 odsto
Narodna banka Srbije (NBS) prati dešavanja u svim bankama i precizno evidentira kretanje novca i za sada nema zabrinjavajućih pojava. Ukoliko bi destabilizacija sa međunarodnog finansijskog tržišta počela da se preliva u naš sistem, NBS ima mere koje bi u tom slučaju primenila, rekao je juče Dejan Šoškić, guverner centralne banke povodom eventualnog prelivanja krize iz zemalja evrozone.
– Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << matične banke u inostranstvu pokušaju da jačaju kapital na račun svojih „kuća” kod nas, a verujemo da ta vrsta rizika nije visoka, imamo dobre mere zaštite, kao što su solidna kapitalizacija banaka, veća rezervacija za potencijalne gubitke, likvidnost – rekao je guverner. On je napomenuo da je uticaj banaka, čije su matice u Grčkoj, relativno ograničen i čini 16 odsto aktive ukupnog bankarskog sistema Srbije i nešto ispod 18 odsto depozita.
Inače, centralna banka procenjuje da će u sledećoj godini rast bruto domaćeg proizvoda biti 1,5 odsto. Guverner je ocenio da je smanjenje prognoze rasta za iduću godinu u velikoj meri zasnovano na očekivanim manjim stopama rasta u zemljama EU, koje su najveći trgovinski partneri Srbije usled ekonomske krize, pre svega Italiji i Nemačkoj. Po Šoškiću i MMF ima slična očekivanja o vrednosti BDP-a u narednoj godini. Za ovu godinu procenjuje se da će rast BDP-a biti oko dva odsto.
Guverner i u narednom periodu očekuje pad inflacije, i to ne samo u narednih mesec-dva, već i početkom naredne godine. On je podsetio da je inflacija bila najveća u aprilu, kada je iznosila 14,7 dok je u oktobru pala na 8,7 odsto.
– Kreditna aktivnost banaka je i dalje pozitivna, ali sa opadajućim trendom. Krediti su pratili raspoloživost sredstava u budžetu namenjenih za subvencionisane zajmove i kako su se ta sredstva potrošila, kreditna aktivnost je jenjavala – rekao je Šoškić.
Odgovarajući na primedbe da je povećanje učešća za stambene kredite uticalo na pad prodaje stanova, on je rekao da nije bilo zvaničnih poziva iz Vlade da se razgovara na tu temu.
– Prirodno je u recesiji i smanjenoj ekonomskoj aktivnosti, kada imate rast nezaposlenosti da se ljudi ne opredeljuju tako lako da kupuju tako važne i skupe stvari, kao što su nekretnine – rekao je Šoškić uz ocenu da rešenja koja bi trebalo tražiti za tu oblast nisu u domenu regulative NBS, koja „svojim odlukama ne može podstaći građane da kupuju ovu ili onu robu ili nekretnine, jer mi moramo da vodimo računa o finansijskoj stabilnosti sistema”.
J. Rabrenović
----------------------------------------------
Plate pod lupu
Plate rukovodstva centralne banke u poređenju sa primanjima rukovodstva finansijskih institucija u našoj zemlji višestruko su niža i trebalo bi ih posmatrati u tom kontekstu, rekao je Šoškić, podsećajući da NBS nije budžetski korisnik, ima nezavisne izvore finansiranja, a principi za određivanje plata rukovodstva određeni su još 2003. godine i postavio ih je Savet NBS.
– Kada se govori o platama rukovodstva NBS, trebalo bi imati u vidu i kolika su primanja rukovodstva u javnim preduzećima, agencijama i finansijskim institucijama u državnom vlasništvu, čija rukovodstva imaju veće zarade. Nemamo ništa protiv da se čitav taj sistem stavi pod lupu i dodatno uredi – rekao je guverner i dodao da su plate u NBS ispod prosečnih plata u centralnim bankama nekih od susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija.
Prema njegovim rečima, plate su na tom nivou da „mi uprkos tome što znamo da su više od proseka u našoj zemlji, vrlo često imamo problem da zadržimo mlade kvalitetne ljude koji ponekad iz NBS odlaze u privatni sektor”.
– Ako se smatra da je sazrelo vreme da se ti principi ponovo sagledaju, mi nemamo ništa protiv toga – rekao je guverner. Pojedini mediji pisali su proteklih dana da guverner Šoškić ima platu od 663.719 dinara, kao i da je u proteklim mesecima više puta povećavana.
----------------------------------------------
Smanjene devizne rezerve NBS
Devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su u oktobru za 86 miliona evra i na kraju tog meseca iznosile su 11,27 milijardi evra, navedeno je u jučerašnjem saopštenju centralne banke. Tome je najviše doprinelo izmirenje obaveza prema inokreditorima na osnovu čega je iz deviznih rezervi isplaćeno 63,6 miliona evra. Istovremeno banke su po osnovu obavezne devizne rezerve povukle neto 50,2 miliona evra. Tokom oktobra ostvareni su prilivi po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 78,5 miliona evra.
Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od MMF-a krajem oktobra iznosile su 6,58 milijardi evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M-1) od 443 odsto, kratkoročnog duga u iznosu od 1.314 odsto i istovremeno pokriva više od osam meseci uvoza robe i usluga.
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru iznosio je 1,26 milijardi evra, što je za 846,2 miliona evra manje nego u prethodnom mesecu. Od početka godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 16,3 milijarde evra. U oktobru je zabeležena nominalno jačanje dinara u odnosu na evro od 0,7 odsto, a NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Tanjug
objavljeno: 15.11.2011.
