Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Feb.2011, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić: Razmotriti novi aranžman sa MMF-om

BEOGRAD -

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da bi Srbija trebalo da ozbiljno razmotri mogućnost uspostavljanja novog sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji ne bi podrazumevao dodatno zaduživanje zemlje, već bi bio aranžman iz predostrožnosti.

Guverner Šoškić je, u intervjuu Tanjugu, ocenio da bi bilo jako korisno da se tokom razgovora povodom poslednje revizije postojećeg stend-baj aranžmana sa MMF-om, koji zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << počinju sutra, ozbiljno vode razgovori i o otvaranju novog aranžmana.

"Verujem da bi Srbiji, u ovim, još uvek rovitim okolnostima po pitanju oporavka evropske ekonomije i ekonomije zemalja u regionu, bilo važno da vrlo ozbiljno razmotri mogućnost uspostavljanja novog aranžmana sa MMF-om, što nužno ne mora da znači dodatno zaduživanje zemlje", istakao je Šoškić.

"Mislim da ne bi trebalo da se dodatno zadužujemo već da kod MMF-a otvorimo potencijalnu liniju finansiranja za slučaj da se dese promene i nestabilnost u međunarodnom finansijskom okruženju, koje bi mogle da uslove potrebu Srbije za dodatnim, interventnim linijama finansiranja", objasnio je guverner.

Trajanje aranžmana dve godine

Šoškić je ocenio da bi taj aranžman trebalo da traje dve godine jer bi se u tom periodu verovatno stabilizovala ukupna ekonomska situacija u evrozoni, od koje najviše zavisimo, "a isto tako, to bi bio period u kome bi mogli da se započnu strukturne reforme u našoj zemlji jer bi zahvatio početak mandata, buduće nove vlade posle izbora.

"Otuda verujem, da bi jedna takva vrsta aranžmana iz predostrožnosti u trajanju od dve godine, sa MMF-om bila jako korisna. To bi se naravno odrazilo na viši nivo poverenja međunarodne investicione javnosti prema Srbiji, jer bi se time legitimisali kao zemlja koja je zaista spremna i odlučna da svoje finansije dovede u red. I da konačno stvori uslove za zdrav privredni oporavak", naglasio je čelnik NBS.

Šoškić je precizirao da Srbiji u ovom trenutku nisu potrebna nova sredstva od MMF-a, jer i po postojećem aranžmanu ima neiskorišćena sredstva, već je mnogo važnije da ta međunarodna finansijska institucija ostane programski prisutna u našoj zemlji.

"Važno je da MMF ostane na kontinuiranoj osnovi kao jedan saradnik u sprovođenju reformskih mera u Srbiji i da se, zlu ne trebalo, možemo osloniti i na potencijalne dodatne linije finansiranja, ukoliko se pokaže potreba za tim", ukazao je guverner.

Prema Šoškiću, ne treba izgubiti iz vida da mnoge zemlje još osećaju ranjivost privrednog oporavka u evrozoni i ulaze u slične aranžmane sa MMF-om, kao što su, recimo, Poljska ili Makedonija.

"Imamo i drugih zemalja, koje ozbiljno razmatraju tu mogućnost, upravo iz predostrožnosti, da u još uvek nestabilnim uslovima rasta evropske ekonomije, obezbede stabilniju situaciju. I otuda verujem da Srbiji takav aranžman može da bude od koristi", naveo je Šoškić.

Govoreći o poslednjoj, sedmoj, reviziji stend-baj aranžmana sa MMF-om, guverner je izrazio očekivanje da će ti razgovori biti nešto lakši nego što su bili tokom proteklih revizija.

"Verujem da će ovaj aranžman biti uspešno okončan i da će ukupan utisak MMF-a o srpskim reformama biti pozitivan. Izuzetak u tom, ukupnom pozitivnom gledanju na našu situaciju je, pitanje odlaganja strukturnih reformi, koje su nužne da se dese u našoj zemlji", istakao je Šoškić.

Država ne sme da popusti

"Vrlo je važno da se u narednom periodu odoli nerealnim zahtevima i pritiscima za podizanje plata u javnom sektoru pošto bi to popuštanje uticalo na rušenje koncepta privrednog oporavka Srbije," rekao je Šoškić u intervjuu Novostima.

"Time bi se probile granice deficita u odnosu na privrednu aktivnost, došlo bi do još ubrzanijeg zaduživanja zemlje, i kreirali bi se inflacioni pritisci i na strani troškova i na strani tražnje. Ishod bi bio dodatno zaduživanje zemlje, inflacija, još veći trgovinski deficiti i pritisci na slabljenje dinara uz smanjivanje ekonomske aktivnosti", kazao je Šoškić.

Šoškić je ocenio da takav scenario ne treba nikome i da je važno da kroz socijalni dijalog toga budu svesni svi.

"Otuda, verujem da nam treba društveni konsenzus oko jednostavnih pitanja: da trošimo samo ono što stvaramo, a da ono što imamo moramo da trošimo vodeći računa o svakom dinaru", kazao je on.

Na pitanje kako sprečiti da drugu godinu zaredom inflacija probije zacrtane projekcije, guverner NBS je rekao da na cenovne šokove, kao što su nagli rast cena hrane, energije ili sirovina, monetarna politika nema odgovor.

"Ono što monetarna politika može jeste da smanji prelivanje tog cenovnog udara na sistem u celini i na kreiranje rasta inflacionih očekivanja. Mere centralne banke usmerene su u tom pravcu. Ipak, ako hrana utiče sa 37,8 odsto, a kontrolisane cene sa preko 20 odsto na indeks potrošačkih cena u Srbiji kojim merimo inflaciju, onda je svima jasno da monetarna politika nije svemoguća", kazao je on.

Na najave iz vlade o poskupljenju struje, što će sigurno doprineti podizanju inflacije, Šoškić je kazao da je vrlo važno da se podizanje cena koje su pod kontrolom države vrši vrlo obazrivo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...