Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Pomoć građanima redizajniranjem plana otplate
BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajniranje plana otplate tih zajmova.
„Dijapazon mogućih rešenja je veliki, i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju postulati ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ćemo drugačije tretirati građane u zavisnosti od toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li su uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti”, istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, „rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imajući u vidu da nemamo budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije”.
„S druge strane ne smemo narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego na kredite u evrima i drugim valutama”, ukazao je guverner.
Šoškić je ukazao na dobrovoljno restrukturiranje dugova građana koje u sebi podrazumeva različite mogućnosti, a jedna od njih je da se produže rokovi dospeća , što po pravilu može da smanji mesečne rate.
„U okviru razgovora koji građani mogu imati sa bankama potpuno je legitimno postaviti pitanje da li je moguće da se u određenom vremenskom periodu mesečne rate fiksiraju, a da se nakon isteka tog roka, dizajnira plan otplate na način da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka”, naveo je guverner.
Kao mogućnost ostaje i konverzija kredita u neku drugu valutu, dodao je Šoškić.
„Ja svakako ne bih preporučio građanima da tu mogućnost ne analiziraju, ali treba imati u vidu ako pređete iz jedne valute koja je doživela svoj istorijski maksimum, kao švajcarski franak sada, u tom trenutku i po tom kursu, onda je pitanje da li je to dugoročno najisplativija mogućnost”, istakao je guverner.
Šoškić je naglasio da ne postoje „magična rešenja” za probleme građana, čije su rate kredita porasle zbog jačanja švajcarske valute, i da se i ponuđena rešenja u drugim zemljama svode na različiti dizajn plana otplate kredita.
„U Mađarskoj su odlučili da se obračunski kurs švajcarskog franka fiksira na određeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji će se otplaćivati na kraju otplate glavnog duga, ali neće biti oprosta duga”, objasnio je on.
„Takođe, čujemo ideje iz regiona da možda banke te kursne razlike kamatno ne opterete, odnosno da budu beskamatne, ali ne treba izgubiti iz vida da će banke ukoliko tu ne zaračunaju kamate, sigurno da ih zaračunaju u svim drugim kreditima da bi nadoknadile taj gubitak koje su eventualno napravile na toj vrsti posla”, precizirao je Šoškić.
On je naveo da u Srbiji ima između 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.
Učešće takvih kredita u Mađarskoj i Hrvatskoj je znatno veće i to u tim zemljama može predstavljati ozbiljniji problem zbog održavanja solventnosti njihovih banaka, ukoliko ođednom postoji veliki broj ljudi koji dođu u poziciju da ne mogu da izmiruju obaveze, ukazao je guverner.
„Verujem da je u kontaktu sa bankama moguće da svaki klijent nađe odgovarajuće rešenje. Već iz nedavno obavljenih razgovora sa bankama razumeli smo da su shvatile da treba da se odreknu svih dodatnih troškova u procesu redizajniranja plana otplate kredita, da građanima ne zaračunavaju troškove i provizije kada dolaze do novog rešenja”, istakao je Šoškić.
Osim smanjene sposobnosti građana da otplaćuju kredite, drugi rizik prostiče iz toga da se najčešće u Srbiji nekretnine procenjuju u evrima, i da one zbog promene odnosa između evra i franka mogu potencijalno da postanu nedovoljne da bi se namirili potencijalni gubici po osnovu nekih uzetih kredita, naveo je Šoškić.
Guverner je podsetio da je centralna banka i ranije građane upozoravala da budu vrlo oprezni kad uzimaju kredite u švajcarskim francima jer, iako su inicijalno kamatne stope bile niže nego u evrima ili drugim valutama, sa sobom su nosile rizik promene deviznog kursa.
„To je nažalost ono što se i desilo - švajcarski franak je značajno ojačao, i to je posledica neobičnog sticaja okolnosti na međunarodnim finansijskim tržištima da su u isto vreme i evro i dolar postali manje atraktivni kao rezervne valute u globalnim razmerama, te su investitori potražili alternativu, i uz standardnu alternativu kakva je zlato ovaj put se pojavio u mnogo većoj meri švajcarski franak”, objasnio je on.
Šoškić je podsetio i da je NBS još ranije administrativno zabranila zaduživanje u švajcarcima i drugim valutama jer je procenila da je stepen nestabilnosti kursa svajcarskog franka i drugih valuta u odnosu na dinar znatno veći nego nestabilnost između evra i dinara.
On je ukazao da je, u međuvremenu, referentna kamatna stopa za švajcarski franak - libor padala, i da je sada na istorijski najnižem nivou, što bi trebalo da se delom odrazi i na smanjivanje kamatne stope na kredite koji su indeksirani u švajcarskom franku.
Guverner je ukazao i da je ove godine donet Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga „koji do kraja ove godine obavezuje banke da vrate bilo kakvu jednostranu promenu kamatne margine na početni nivo i očekujemo da će i tu da se stvori odgovarajući prostor za, s jedne strane smanjivanje kamatnih stopa, a po tom osnovu i za drugačiji obračun, tj. snižavanje mesečnih rata”.
„Treba imati u vidu da kod svih valuta u režimu slobodnog formiranja njihovih cena na međunarodnom tržištu, postoji period rasta i period pada. Ono što se desilo sa frankom jeste da je doživeo vrednost koju istorijski nije imao i to ozbiljno može da naruši i performanse švajcarske privrede, i verujem da dugoročno ni Švajcarska neće biti zadovoljna da taj visoki nivo franka opstane”, naveo je Šoškić.
Tanjug
objavljeno: 15.08.2011
.jpg)
