Izvor: B92, 01.Jun.2010, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Pad dinara se prenaglašava
Beograd -- U domaćoj javnosti prenaglašava se pad dinara prema evru, jer se radi o svega nekoliko procenata, kaže kandidat za guvernera Dejan Šoškić.
"Mi ovde govorimo o par procenata promene kursa dinara, što svakako nije do te mere dramatično", naglasio je Šoškić komentarišući pad vrednosti srpske valute u odnosu na evro.
Predsednik saveta NBS ocenio je da je fundamentalni razlog pada dinara prema evru slaba konkurentnost srpske privrede, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njena nedovoljna sposobnost da obezbedi veći priliv deviza.
"Kratkoročni uzroci su možda bile špekulacije na deviznom tržištu, a tu je i pojačana tražnja za evrima zbog toga što mnoga domaća preduzeća treba da vraćaju kredite uzete u inostranstvu", precizirao je Šoškić.
"Drugim rečima, u kombinaciji svega ovoga treba tražiti razloge i najtačnije jeste da je prosto došlo do jačanja ponude dinara u odnosu na evro", objasnio je on.
Evro je do pre nekoliko meseci vredeo 1,5 dolara i više od toga, a sada vredi 1,20 dolara, tako da do danas opao za više od 20 odsto, podsetio je Šoškić, koji je i predsedenik Saveta NBS i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.
Intervencije neće dramatično uticati na nivo deviznih rezervi
NBS ne može direktno da kažnjava špekulante
Šoškić je rekao da to NBS ne može direktno da kazni poslovne banke koje špekulišu na deviznom tržištu zato što su kupovina ili prodaja deviza u suštini slobodna tržišna operacija. "Direktno kažnjavanje zbog toga što neko čini odgovarajuću, realnu, normalnu tržišnu operaciju, mislim da nije svrsishodno u zemlji u kojoj želimo da razvijamo slobodno tržište", kazao je on i dodao da kažnjavanja moze biti jedino ukoliko je neka od banaka prekršila zakon ili podzakonska akta tokom poslovanja.
On ne očekuje dramatičnije trošenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije, iako je od početka godine centralna banka prodala skoro milijardu evra da bi održala stabilnost dinara.
"Ponuda dinara je nešto što se da kontrolisati.Mi smo videli da je kombinacija intervencija NBS iz deviznih rezervi i restriktivnih mera monetarne politike, dovela do stabilizacije dinara", rekao je Šoškić.
Kontrolisana ponuda dinara na tržištu dovodi, prema rečima Šoškića, do veće nelikvidnosti sistema, do pritiska na rast kamatnih stopa i to na kraju ima cenu u manjem bruto domaćem proizvodu (BDP), tako da se ne sme zaboraviti da u odbrani stabilnosti kursa nema "besplatnog ručka".
Šoškić, koji je i kandidat za novog guvernera NBS, ističe da monetarne vlasti u Srbiji ne mogu dozvoliti drastičniju depresijaciju dinara, jer bi to stvorilo problem građanima i privredi koji su zaduženi u evrima i naglasio da država mora intenzivno tražiti rešenje koje može nastati zbog smanjenja platežne moći gradjana i privrede.
"Time se mora organizovano baviti i NBS i Vlada Srbije i predstavnici dužnika i predstavnici banaka, da se traže odgovarajuća rešenja koja će taj problem da umanje", rekao je Šoškić.
Ima dovoljno domaćih investitora, a nema dovoljno hartija za ulaganje
Na pitanje da li Vlada Srbije razmatra izdavanjem hartija od vrednosti indeksiranih u evrima radi finansiranja državnih izdataka, Šoškić podseća da se država već zadužuje na domaćem tržištu ne bi li pokrila deficit i kaže da lično nije priostalica zaduživanja u stranoj valuti, jer tada morate preuzeti na sebe devizni rizik.
"To i pojedinci i preduzeća bi trebalo, u našoj zemlji, da su naučili. Ta ista lekcija važi i za državu. Ako država Srbija ima svoje prihode u dinarima, a ima ih uglavnom, onda treba da pokuša da se zaduži u dinarima, da ne bi preuzimala na sebe devizni rizik", smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Šoškić je naglasio da se zaboravlja da u Srbiji postoji novac, jer naše banke nisu nelikvidne, kao i osiguravajuće kompanije.
"Dakle, potencijalnih domaćih investitora ima. Čega nema? Nema dovoljno instrumenata, nema dovoljno hartija od vrednosti, ni na nivou države, ni na nivou gradova, ni na nivou opština, koje bi taj raspoloživi novac privukli", predočio je Šoškić i skrenuo pažnju da tako prikupljen novac ne treba upotrebiti za finansiranje tekuće potrošnje, nego za razvojne i infrastrukturne projekte.
Trebalo bi izdavanjem državnih hartija od vrednosti privući sredstva investitora za kapitalne projekte u zemlji, da bi se pokrenuo razvoj infrastrukture, autoputeva, snabdevanje i prečišćavanje vode, uredila rečna korita, čime bi se podigao i proizvodni potencijal Srbije i to bi neposredno uticalo na rast BDP-a, zaključio je Šoškić.
