Izvor: S media, 13.Apr.2010, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Obavezne rezerve mogu se relaksirati
Kandidat za guvernera Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da je restriktivna monetarna politika u poslednje vreme sve manje prisutna.
"Kao što znate, na poslednjem sastanku Monetarnog odbora NBS, referentna kamatna stopa je smanjena na 8,5 odsto. Verujem da u trenutnim deflatornim uslovima postoji prostor za opreznu dalju relaksaciju monetarne politike", rekao je Šoškić u intervjuu za sutrašnju "Politiku".
Na pitanje da li treba smanjiti obaveznu rezervu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << banaka kako bi one taj novac više plasirale privredi, Šoškić kaže da je obavezna rezerva pre svega instrument kontrole kreditne ekspanzije.
"U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije praktično ne postoji, osnovano se može razmišljati o relaksaciji obaveznih rezervi. Moramo, medjutim, imati u vidu da oslobodjena likvidnost, kao posledica relaksiranije monetarne politike, ne bi smela da kreira nestabilnost na deviznom tržištu. Drugim rečima", nastavio je Šoškić, "sama relaksacija monetarne politike morala bi da bude praćena drugim merama kako bi se postojeći novac u finansijskom sistemu okretao investiranju u domenu infrastrukture i izvoznog sektora našeg bruto domaćeg proizvoda".
Što se tiče prodaje Telekoma, kandidat za guvernera smatra da prodaja ni jednog javnog preduzeća ne treba da bude u funkciji podrške deviznom kursu.
"Njihova prodaja pre svega mora biti motivisana maksimizacijom korisnosti za budžet, to jest poreske obveznike, i podizanjem kvaliteta usluga potrošačima. Svaka prodaja u funkciji podrške deviznom kursu mogla bi biti samo kratkoročna i bez izgleda na dugoročnu održivost. Devizni kurs se najbolje dugoročno stabilizuje većim izvozom i rastom konkurentnosti domaće privrede", zaključio je Šoškić.
On smatra i da je potrebno, dok god koristimo nacionalnu valutu, afirmisati poverenje u nju i podsticati njeno korišćenje u svim transakcijama na teritoriji zemlje i da je oslobadjanje od evroizacije naročito važno u domenu smanjivanja kreditiranja sa deviznom klauzulom.
"Ovo zbog toga što se sa takvim klauzulama valutni rizik prenosi na dužnike i u slučaju makroekonomske nestabilnosti može izazvati veći kreditni rizik u domaćem finansijskom sistemu", objasnio je Šoškić.
Na pitanje da li država previše troši, Šoškić kaže da je postojanje deficita jasan signal da država više troši nego što uspeva da prikupi sredstava za svoju potrošnju, da veća potrošnja države, po pravilu, podstiče inflaciju i smanjuje raspoloživa investiciona sredstva za privredni razvoj.
"Zato je važno", nastavio je Šoškić, "i unutar postojećeg budžetskog deficita napraviti preraspodelu u korist investicija u infrastrukturu zemlje. Moramo imati u vidu da se mora otvarati prostor i za smanjivanje javnog duga, to jest vraćanje uzetih kredita. Otuda, država bi trebalo kontinuirano da radi na stvaranju što povoljnijih uslova za privredni rast i za kontrolu svojih troškova", rekao je za sutrašnju "Politiku" kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić.
