Izvor: B92, 22.Okt.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Nema brige za domaće banke
Beograd -- Verujem da postoje dobre šanse da naš bankarski sektor kroz krizu prođe znatno bolje i lakše u odnosu na bankarske sisteme mnogih zemalja, kaže Dejan Šoškić.
Šoškić, guverner NBS, tako komentariše najavu ozbiljnijeg prelivanja svetskih ekonomskih problema na Srbiju.
On objašnjava da više stvari čuva domaći bankarski sistem, a pre svega to što domaće banke nisu filijale, već posebna pravna lica pod nadzorom NBS.
"Pri tom, u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri godine primetan je rast njihovog oslonca na domeće izvore finansiranja. Da podsetim, regulativa NBS ih je, u okviru inostranih izvora, usmerila ka dugoročnijim izvorima u odnosu na kratkoročne, odnosno rizičnije. Domaće banke imaju više kapitala nego što je propisano. Uz sve ovo, postoje i drugi, potencijalni mehanizmi zaštite stabilnosti bankarskog sistema Srbije", kaže on.
Svaki građanin u proseku uštedeo 1.000 evra
Trenutno štednja iznosi 7,5 milijardi evra, odnosno u proseku svaki stanovnik Srbije štedi nešto malo više od 1.000 evra u banci. Od ukupne štednje, 98 odsto je u stranoj valuti, a dva odsto je u dinarima. Procene su da u slamaricama ima između dve i tri milijarde evra.
Govoreći o kretanju kamata u ostatku ove i početkom naredne godine, Šoškić kaže da "ima dosta razloga da očekujemo pad kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu u narednom periodu. To je sasvim očekivano za situacije u kojima inflacija nije problem, a ekonomska aktivnost beleži vrlo niske stope rasta".
Guverner je, inače, nedavno pozvao banke da postignu džentlmentski dogovor o visini kamatnih stopa za predstojeću Nedelju štednje. To je učinio da bi sprečio da banke koje ponude manju kamatnu stopu od konkurencije budu ugrožene naglim povlačenjem depozita.
Činjenica je da će banke imati manje mogućnosti za povlačenje izvora finansiranja iz inostranstva, i da su depoziti u vreme krize jedini izvori.
Međutim, u borbi za svaki evro, prošlogodišnje kamatne stope u Nedelji štednje vinule su se i do osam odsto. Želeći da predupredi „trku bez cilja", Šoškić je upozorio da ovog puta banke ne bi trebalo da se nadmeću što višim kamatnim stopama na depozite, kako bi privukle štediše, jer to kasnije dovodi do visokih kamata na kredite.
Nedavno je održan sastanak sa bankama na tu temu, posle koga su svi bili zadovoljni - bankari, jer neće morati da se međusobno nadmeću i skupo plaćaju izvore, a centralna banka pošto je sve učinjeno na dobrovoljnoj bazi. Građani mogu da očekuju da će banke poslušati preporuku NBS i da će maksimalne kamatne stope iznositi pet odsto godišnje.
"Poslušaćemo preporuku NBS i ponudićemo kamatne stope od pet odsto. U Srbiji su kamatne stope na depozite više nego u regionu, što je rezultat konkurencije, ali i nedostatka izvora iz inostranstva. S druge strane, to drastično poskupljuje kredite, i u takvim uslovima kreditna aktivnost slabi, nema rasta BDP. Sve to reflektuje se i na povećanje loših kredita i sklonost da se ulazi u negativnu spiralu", kaže Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adria banke.
