Izvor: B92, Beta, 13.Dec.2010, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Ne nadajte se rastu plata
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić preporučio je bankama da olakšaju otplatu kredita, građanima da ne očekuju povišice, a proizvođačima da snize cene.
Šoškić je preporučio bankarima da preispitaju mogućnost da klijentima olakšaju otplatu kredita.
"U interesu je i banaka i dužnika, kao i države, da se, ukoliko je to moguće, preformulišu planovi otplate kredita, kako bi dužnici mogli da izmiruju svoje obaveze", rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Šoškić.
On je objasnio da bi otplata bankarskih pozajmica mogla da bude olakšana produženjem rokova, smanjenjem kamata i promenom valutne klauzule.
Šoškić je pozvao banke da u partnerskom odnosu sa NBS i državom rade na jačanju poverenja u domaću valutu i smanjenju učešća evra u obračunskim plaćanjima.
Građanima je guverner poručio da ne očekuju da će veće plate i prihode obezbediti pritiscima na poslodavce, pogotovo ako traže ono što nije zarađeno, već da bolji standard mogu očekivati samo od "novih radnih mesta u domaćinstvu".
Standard se, prema njegovim rečima, čuva i pažljivim zaduživanjem, zbog čega je važno da se dobro prouče sve stavke ugovora o pozajmicama, a u proceduri usvajanja će uskoro biti Predlog zakona ozaštiti korisnika finansijskih usluga.
"Poruka privredi da iskoristi sve mehanizme za zaštitu od valutnog rizika i da razmotri nabavke domaćih sirovina i repromaterijla i povećanje izvoza", rekao je Šoskić.
Privrednicima koji su povećali cene zbog inflacionih očekivanja preporučio je da pojeftine svoje proizvode jer će tako imati veću korist nego da im rastu zalihe.
"Država treba da se pridržava pravila fiskalne odgovornosti i dogovorenog okvira rasta cena koje su pod njenom kontrolom", ocenio je Šoškić i dodao da bi pre svakog odobrenja rasta kontrolisanih cena trebalo preispitati da li postoji mogućnost da se to izbegne uštedama u javnim preduzećima.
Zadatak države je i da, kako je naglasio guverner, da smanji učešće sive ekonomije, racionalizuje javne nabavke i podigne kapacitete za kapitalna ulaganja, odnosno da obezbedi da se potroši sav raspoloživi novac za velike javne projekte, pre svega u infrastrukturi.
