Izvor: Danas, 12.Mar.2015, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Monetarna politika se mora relaksirati
Srbija je u recesiji, inflacija je u januaru bila 0,1 odsto, inflaciona očekivanja su niska, a referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije je i dalje prilično visokih osam odsto. Da li bi NBS trebalo da snizi repo stopu pitanje je oko kojeg ne postoji potpuno saglasje stručne javnosti, ali čak i sporazum sa MMF-om predviđa oprezno relaksiranje monetarne politike, odnosno spuštanje referentne stope, kao mehanizma za podsticanje privrednog rasta. S druge strane obaranje stope bi verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << oborilo i dinar, što je pojedine eksperte navelo na misao da centrala banka visokom stopom efektivno štiti kurs.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Danas da "u situaciji kada je inflacija ispod inflacionog cilja i kada nema visokih inflacionih očekivanja, a privreda je u recesiji i postoji opasnost od deflacije, monetarna politika bi se morala relaksirati".
Tome u prilog, prema njemu, idu i dešavanja u EU, gde je Evropska centralna banka počela da "upumpava" po 60 milijardi evra mesečno u zemlje evrozone, kako bi im olakšala vraćanje dugova i stimulisala rast.
- Uticaj će biti takav da će evro verovatno postepeno gubiti vrednost prema dolaru, ali će istovremeno biti lakše dinaru da ne depresira mnogo u odnosu na evro. Niže kamatne stope u evrozoni odraziće se i na blago smanjivanje kamatnih stopa i u našoj zemlji na pozajmice u evrima. To je razlog više da se relaksiraju to jest da pojeftine i pozajmice u dinarima, odnosno da se relaksira i domaća monetarna politika - smatra Šoškić.
Njegov kolega Ljubodrag Savić se slaže da teorija kaže da bi u situaciji kada imamo recesiju i nisku inflaciju repo stopa trebalo da se snizi kako bi se stimulisao rast, ali da u konkretnom slučaju Narodna banka mora da vodi računa i o nekoliko drugih okolnosti.
- Budući da se u Srbiji samo trećina transakcija obavlja u dinarima, a ostatak najviše u evrima, i efekat koji bi NBS mogla da postigne snižavanjem repo stope bi bio srazmeran tom odnosu. Uz to, zbog velikog udela problematičnih kredita, činjenice da se ovde nikada ne zna u kom momentu inflacija može da skoči i drugih rizika, kamate na kredite ne bi pale onoliko koliko bi NBS snizila repo stopu, pa bi i efekat podstreka privrednom rastu bio manji. Drugo, naša država fiskalni deficit finansira i zaduživanjem u dinarskim hartijama od vrednosti, a ako bi se snizila repo stopa, to bi odmah oborilo i prinose na te hartije, što bi ih učinilo manje atraktivnim za investitore, naročito strane. Mi već sada teško prodajemo hartije sa dužim rokom dospeća, tako da to treba imati u vidu. Na kraju, prva obaveza NBS je da vodi računa o inflaciji, a naša inflacija je niska upravo zbog visoke repo stope i slabe tražnje, a ne mora biti da će i za šest meseci ostati ovakva - kaže Savić.
Po njemu, Narodnoj banci su, s obzirom na visoku evroizaciju u Srbiji, u priličnoj meri vezane ruke, "a šta god da uradi sa repo stopom, to će biti i dobro i loše".
- Možda NBS i treba da spusti referentnu stopu, ali za koliko, to zavisi od procene ovih okolnosti koje sam pomenuo - zaključuje Savić.
Dobri efekti "štampanja evra"
Na pitanje da li očekuje da će "štampanje para" koje je ECB započela ove nedelje biti uspešno u stimulisanju privrednog rasta u evrozoni, Šoškić kaže da je "teško unapred davati prognoze tog tipa, ali da je gotovo sigurno da će uticaj na olakšavanje finansiranja državnih budžeta i niže kamatne stope na kredite, imati svog efekta na smanjivanje tereta fiskalne konsolidacije i na podsticanje privrednog rasta u evrozoni".
