Izvor: B92, 01.Okt.2010, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Inflacija u okviru plana
Beograd -- Inflacija u Srbiji će do kraja godine ostati u planiranom rasponu od četiri do osam odsto, kaže guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Šoškić je podsetio da je krajem avgusta, mereno indeksom potrošačkih cena, inflacija bila 6,6 odsto na godišnjem nivou, a ciljana inflacija za isti period 6,7 odsto.
Time je, kako je dodao, ostvarena inflacija bila gotovo na ciljanom nivou.
Guverner je izjavio da ne očekuje nagla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i značajna povlačenja kapitala iz Srbije nakon isteka Bečkog sporazuma, krajem ove godine.
"Taj sporazum je bio važan u trenutku kad je visok nivo neizvesnosti na međunarodnom tržištu mogao da proizvede znatan odliv novca iz Srbije. To vreme je za nama i ne mislim da je trenutni nivo izloženosti (stranih) banaka prema Srbiji uslovljen toliko Bečkim sporazumom, koliko zdravim poslovnim interesom", rekao je on.
Šoškić je istako da NBS ima na raspolaganju i mere koje mogu da ublaže negativne efekte u slučaju većeg odliva kapitala.
Na pitanje šta je potrebno uraditi da bi se povećao interes banaka i međunarodnih institucija da odobravaju kredite u dinarima, on je rekao da je potrebno obezbediti nisku inflaciju i opštu makroekonomsku stabilnost zemlje.
To, kako je istakao, podrazumeva bitno smanjenje budžetskog i trgovinskog deficita, da građani više štede u dinarima, da se valutni rizik više kontroliše upotrebom hedžing-instrumenata.
Potrebno je i da banke budu spremne da prihvate veći deo valutnog rizika na sebe i da mnogo više nego što je do sada bio slučaj odobravaju kredite u dinarima bez valutne klauzule, istakao je guverner NBS.
Šoškić je dodao da manje korišćenje dinara i indeksacija cena i kamata za kretanje deviznog kursa utiču na destabilizaciju finansijskog sistema i smanjuju moć monetarne politike centralne banke.
Kako je dodao, povećava se nestabilnost cena, smanjuje se mogućnost efikasnog ciljanja inflacije, generiše devizni rizik koji može predstavljati dominantan uticaj na smanjenje kreditnog rizika i slično.
Na pitanje koliko za NBS može biti problem visok privatni dug srpskih kompanija stranim poveriocima, Šoškić je ocenio da to može uticati na stvaranje pritisaka na deviznom tržištu u trenutku njihovog vraćanja.
Guverner centralne banke je naveo da su "prekogranični" krediti privrede zaista relativno visoki i da su trenutno nešto veći od 10 milijardi evra, ali je istakao da ne treba izgubiti iz vida da svi odobreni krediti ne dospevaju u isto vreme.
Neki krediti će, kako je rekao, biti produženi, da će se verovatno odobravati i neki novi krediti, moguće i restrukturiranje tih obaveza kroz zamenu duga za vlasništvo i, eventualno, ulazak inostranih investitora direktno u akcionarski kapital.
Prema rečima Šoškića, rizik tog potencijalnog problema može dodatno spustiti na realno nizak nivo veći priliv direktnih stranih investicija, odnosno ulaganje u kapital preduzeća.
Pratite specijal: NIS na berzi
