Izvor: B92, 12.Feb.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Država ne sme da popusti
Beograd -- Vrlo je važno da se u narednom periodu odoli nerealnim zahtevima i pritiscima za podizanje plata u javnom sektoru, kaže guverner NBS Dejan Šoškić.
On dodaje da bi popuštanje u tom domenu višestruko uticalo na rušenje koncepta privrednog oporavka Srbije.
Šoškić objašnjava da bi se "time probile granice deficita u odnosu na privrednu aktivnost, došlo bi do još ubrzanijeg zaduživanja zemlje, i kreirali bi se inflacioni pritisci i na strani troškova i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na strani tražnje".
"Ishod toga bio bi dodatno zaduživanje zemlje, inflacija, još veći trgovinski deficiti i pritisci na slabljenje dinara uz smanjivanje ekonomske aktivnosti...", kaže on i dodaje da "ovakav scenario ne treba nikome i važno je da kroz socijalni dijalog toga budu svesni svi".
NBS nije nezadovoljna saradnjom sa Vladom. Njoj treba odati priznanje što je, do sada, bila relativno uspešna i na liniji dogovora sa MMF-om. Želimo da budemo aktivni i konstruktivni saradnik u unapređenju ekonomskog sistema zemlje koji bi Srbiji konačno omogućio da se stabilno i relativno brzo razvija.
"Otuda, verujem da nam treba društveni konsenzus oko jednostavnih pitanja: da trošimo samo ono što stvaramo, a da ono što imamo moramo da trošimo vodeći računa o svakom dinaru", smatra guverner NBS.
Na pitanje kako sprečiti da drugu godinu zaredom inflacija probije zacrtane projekcije, on odgovara da "na cenovne šokove, kao što su nagli rast cena hrane, energije ili sirovina, monetarna politika nema odgovor".
"Ono što monetarna politika može jeste da smanji prelivanje tog cenovnog udara na sistem u celini i na kreiranje rasta inflacionih očekivanja", kaže Šoškić i napominje da ako hrana utiče sa 37,8 odsto, a kontrolisane cene sa preko 20 odsto na indeks potrošačkih cena u Srbiji kojim merimo inflaciju, onda je svima jasno da monetarna politika nije svemoguća.
Guverner NBS, ipak, kaže da veruje da "upornom i dobro odmerenom kombinacijom instrumenata monetarne politike inflacija može i mora da se dovede u ciljani okvir. Aktivna saradnja sa državom učinila bi da se to ostvari u kraćem roku i sa manjim troškovima po pitanju deviznih rezervi, finansiranja povlačenja novca iz opticaja i nivoa privredne aktivnosti".
"Tokom ove godine najvažnije je da kontrolisane cene ostanu u okviru dogovorenog mogućeg rasta do sedam odsto cilja i da se istraje na fiskalnoj disciplini, odnosno da se strogo poštuje budžet u svim njegovim segmentima", navodi on.
Dejan Šoškić kaže da Srbija treba da uđe u nov aranžman sa Fondom, bez obaveze našeg dodatnog efektivnog zaduživanja. On dodaje da bi novi sporazum bio dobar signal za investitore, što bi donelo mogućnost jeftinijeg zaduživanja zemlje, dok bi na domaćem terenu pomogao da uspostavimo efikasne mehanizme fiskalne odgovornosti.
Komentarišući to da iz Vlade, ipak, najavljuju poskupljenje struje, on naglašava da je "vrlo važno da se podizanje cena koje su pod kontrolom države vrši vrlo obazrivo".
"Najbolje bi bilo da se bilo kakva korekcija cena u javnom sektoru uslovi prethodno započetim projektima racionalizacije u tim preduzećima. Puko podizanje cena ne rešava problem, ako se ne podigne racionalnost poslovanja. Ono neće podići fizički obim proizvodnje i usluga u tim preduzećima i neće uticati na realan rast bruto domaćeg proizvoda", kaže Šoškić.
On navodi i da "postoje rizici da veći prihodi ostvareni od takvog rasta cena odu na plate zaposlenih, a kroz efekat ugledanja da se odrazi na rast plata i drugde i tako u čitavom ekonomskom sistemu kreiraju inflatorni pritisci i na strani troškova i na strani tražnje".
Guverner NBS kaže da "emitovanje obveznica sa deviznom klauzulom ili u devizama na domaćem tržištu nije potpuno u skladu sa ciljevima dinarizacije. Naime, ako su investitori u ovakve državne papire domaće banke, time se ne smanjuje nivo njihove aktive, odnosno, imovine izražene u evrima, a to jeste jedan od bitnih ciljeva dinarizacije".
"Uz to, ne kreira se ni sekundarno tržište hartija od vrednosti u dinarima, a odsustvo tog tržišta smanjuje mogućnost budućeg razvoja instrumenata monetarne politike. Istovremeno, time se smanjuje i mogućnost da se državi plaćaju veće kamate na njene depozite kod NBS", smatra on.
