Izvor: Blic, 17.Dec.2011, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Drugima je posao da brinu o privredi, a naš da čuvamo cene
- Često sam u kontaktu sa privrednicima i redovno se odazivam na njihove pozive za razgovore. Ti razgovori su korisni i konstruktivni i želim da se održavaju redovno. Međutim, mislim da je dovoljno da privrednici ukazuju na probleme s kojima se suočavaju. Na državnim organima je da procene koje su mere za rešavanje problema adekvatne i u interesu zemlje u celini na kratak, srednji i dugi rok. Kada se rizici u finansijskom sistemu smanje, i obavezna rezerva može doći na red za analizu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sada još nije vreme za to - kaže u razgovoru za „Blic“ Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije.
U Srbiji kao da je manir formiranje radnih grupa. Jedna takva je nedavno i formirana (guverner, premijer, po dva privrednika i bankara), zajednički cilj je da dođu do rešenja kako da se što spremnije dočeka novi udar krize. Izgleda da je taj cilj zajednički, ali i da ne preovladaju parcijalni interesi privrednika i bankara?
- Mislim da je vrlo korisno da postoji zvanično telo koje bi se bavilo isticanjem problema u privrednom sistemu i nalaženjem mogućih rešenja. Problema ima puno i postoji dosta prostora za unapređenje i finansijskog i privrednog sistema naše zemlje. Takvo telo bi moglo da bude trajnog karaktera i mislim da je nedostajalo u svim prethodnim godinama. Problemi su složeni i važno je da budu sagledani iz različitih uglova, da se analiziraju moguća rešenja i njihove posledice i na srednji i na dugi rok.
Da li previše oprezno vodite monetarnu politiku zemlje, kao što to misle privrednici? Od čega nas zapravo takvim opreznim pristupom štitite, šta je to što vi vidite, a ne i privrednici koji vape za kreditima?
- Kao što znamo, NBS ima vrlo jasno zakonom definisane osnovne zadatke: obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u zemlji. Ispunjavanje ovih zadataka je od izuzetnog značaja za privrednu aktivnost i zaposlenost u zemlji i to je nešto što se često nema dovoljno u vidu. To ne znači da NBS ne treba da pomogne, tamo gde može, podsticanju ekonomske aktivnosti u zemlji. Ali, ponekad se zaboravlja da Srbija ima niz državnih organa i institucija koje u svojoj neposrednoj nadležnosti imaju bavljenje problemima realnog sektora, tj. problemima privrede, kao što su ministarstva ili druga državna tela koja se bave ekonomijom, građevinarstvom, finansijama, infrastrukturom, podsticanjem stranih investicija, nacionalnim investicionim planom i sličnim oblastima. Važno je da ne zaboravimo da u uređenim društvima svako treba da se bavi poslom iz svoje nadležnosti. NBS čuvanjem i jačanjem finansijskog sistema štiti interese svih građana i privrede u celini jer narušavanje finansijske stabilnosti ugrožava vrednost privatne svojine, ekonomsku aktivnost i zaposlenost.
Da li uopšte razmatrate zahtev ministra Dulića da se smanji učešće sa 20 na pet odsto za stambene kredite?
- Ova tema je dugo i nepotrebno u javnosti. Naša odluka nije uticala i realno neće uticati na kreditnu aktivnost u domenu hipotekarnog kreditiranja. Posle donošenja naše odluke, tj. u trećem kvartalu 2011. obim odobrenih hipotekarnih kredita je 31,9 odsto veći nego u prvom kvartalu 2011, to jest, pre odluke NBS. Iz toga ne treba izvlačiti zaključak da je naša odluka podstakla kreditiranje, ali svakako nije ni smanjila hipotekarno kreditiranje. Naši građani odlično znaju da ne treba da se prezadužuju i da su visoki iznos duga i dugi rok otplate najveći finansijski teret, i to odlično zna svaki savesni dužnik koji je uzeo kredit. Ne smemo gubiti iz vida da se privredni problemi ne rešavaju prezaduživanjem niti preduzeća niti građana. Dugoročna rešenja leže u rastu konkurentnosti (padu cena proizvoda i usluga) i rastu ekonomske aktivnosti, zaposlenosti i bogatstva građana. Svako ko misli da se zbirom kratkoročnih mera vodi dugoročna razvojna politika zemlje u bilo kom domenu, grdno se vara.
Nisu uočeni zabrinjavajući potezi banaka
Da li banke povlače novac iz Srbije? Imate li takva saznanja?
-Narodna banka Srbije poseduje vrlo dobar sistem praćenja finansijskih tokova i imamo pripremljene mere za slučaj uočavanja zabrinjavajućih finansijskih kretanja. Do sada nisu uočena zabrinjavajuća finansijska kretanja.
Kamate na dinarske kredite biće znatno manje
Da li vas više raduje što svaka banka u Srbiji konačno nudi dinarske stambene kredite, na šta ih je primorao zakon ili vas više zabrinjava to što zapravo nimalo nisu primamljivi građanima jer su im kamatne stope 22 odsto?
- Povoljniji uslovi kreditiranja u dinarima tek dolaze sa daljim padom inflacije i obezbeđivanjem dugoročnijih izvora finansiranja banaka u dinarima. Na tome već uveliko radi NBS i poslovne banke i mislim da će u 2012. kamatne stope na dinarske kredite biti znatno smanjene. Istovremeno, podsećam vas da je za svakog dužnika bitna prosečna kamatna stopa koju treba plaćati do dospeća kredita, a ne trenutna kamatna stopa koja se bitno može promeniti tokom veka kredita.
Povezane vesti: NBS: Stvoreni uslovi da banke imaju niže troškove kreditiranja Šoškić: Ne treba snižavati obavezne rezerve banaka Šoškić: Poskupljenje gasa diže inflaciju Blic vodič: Izaberite štednju po svojoj meri Banke sebe ugrožavaju previsokim kamatama
.jpg)
