Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2012, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Dodatne mere NBS za stabilizaciju deviznog tržišta
NOVI SAD -
Mere Narodne banke Srbije, kojima je povećan dinarski deo devizne obavezne rezerve banka, trebalo bi da doprinesu stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu i dodatno podstaknu dugoročno finansiranje u narednom periodu, izjavio je danas guverner Dejan Šoškić.
Šoškić je na konferenciji za novinare podsetio da je NBS povećala učešće dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve sa 20 na 27 odsto na odobrene zajmove ročnosti do dve godine, i sa 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na 19 odsto na one preko dve godine.
"Ukupni iznos izdvajanja devizne obavezne rezerve nije menjan, promenjena je samo struktura u smislu većeg učešća dinarske komponente", naveo je guverner.
Te mere trebalo bi i da umanje razliku između troška zaduživanja u dinarima i devizama, napomenuo je on.
Kako je podsetio Šoškić, odlučeno je i da se poveća stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom na 50 odsto za sve ročnosti.
"Uočili smo nešto što je dodatno uticalo na pritiske na deviznom tržištu, pojava valutno indeksiranih depozita kod pojedinih banaka i smatramo da to ne doprinosi finansijskoj stabilnosti bankarskog sistema, i to je nešto što smo želeli da obeshrabrimo u narednom periodu", objasnio je on.
Prema njegovim rečima, takva pojava kreirala je potrebu za dodatnom aktivom banaka u evrima i vršila bi, po proceni NBS, dodatni pritisak na devizno tržište u pravcu destabilizacije.
NBS je donela i odluku o utvrđivanju kamatne stope koju će plaćati na devizna sredstva banaka koje imaju račune kod centralne banke, naveo je guverner.
Cilj te mere je da se domaćim bankama u neizvesnim uslovima razvijanja krize u evrozoni pruži alternativa, odnosno da ne drže novac samo na računima u inostranstvu, precizirao je Šoškić.
Šoškić: Blagi privredni rast ili stagnacija
Guverner Dejan Šoškić je rekao da će privredni rast u ovoj godini u Srbiji biti ili "blago pozitivan" ili "blago stagnantan", ali neće biti negativan.
"To je dobar znak da sistem dolazi u ravnotežu, odnosno da je sada malo zdraviji nego što je bio", rekao je Šoškić na tribini u Vojvođanskoj banci.
Dodao je da se već sada može reći da će se inflacija vratiti ka gornjoj vrednosti inflatornog cilja tokom letnjih meseci, kao i krajem godine i početkom sledeće.
Šoškić je ocenio da treba da se smanji potreba za restriktivnom monentarnom politikom i to tako što će se fiskalna politika učiniti restriktivnijom.
"Moramo da uredimo naše prihode i rashode", poručio je guverner.
On se založio za jačanje procesa "dinarizacije", odnosno za to da građani i privreda plaćaju u nacionalnoj valuti, štede u njoj i dižu kredite u dinarima, jer bi to značajno smanjilo valutni rizik.
Šoškić je rekao da može da razume nepoverenje građana u dinar, s obzirom na višedecenijsko ranije loše iskustvo, ali je dodao da nacionalnu valutu imamo zato da bismo je koristili.
"Ovako, mi svoju valutu ne cenimo. Imamo prihode u dinarima, a obaveze u devizama. Videli smo kako to izgleda na primeru zaduženja građana u švajcarskim francima, a siguran sam da i oni građani koji otplaćuju kredite koji su vezani za evro to osećaju na svojoj koži", naveo je Šoškić.
Prema njegovim rečima, preterana "evroizacija" je sistemski a ne pojedinačni problem, jer može da ugrozi stabilnost finansijskog sistema, ukoliko građani ne budu mogli da vraćaju kreditne obaveze.
On je kritikovao medije i optužio ih da svojim napisima dinar predstavljaju kao "najgoru valutu", iako to nije tačno.
"Dinar se kreće na sličan način kao i valute koje nisu vezane za fiksni devizni kurs. U poslednjih mesec dana, dinar je doživeo depresijaciju od 2,9 odsto, a u isto vreme poljska zlota 3,3 a mađarska forinta 4,2 odsto", naveo je Šoškić.
Tribinu "Centralna banka i komercijalne banke" organizovao je Savez ekonomista Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
