Izvor: B92, 20.Apr.2011, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Cvetković da hitno reaguje
Beograd -- Guverner NBS Dejan Šoškić traži od premijera Mirka Cvetkovića da se hitno usvoje i sprovedu sistemske mere za stabilizaciju cena hrane zbog visoke inflacije.
Aktuelni inflatorni pritisci u Srbiji pre svega su izazvani nestabilnošću na tržištu prehrambenih proizvoda, zbog čega bi bez odlaganja trebalo doneti i sprovesti sistemske mere za stabilizaciju tog tržišta i bitno smanjenje nestabilnosti cena hrane, naveo je guverner Narodne banke Srbije u pismu Cvetkoviću.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Uvažavajući da je karakter aktuelnih inflatornih pritisaka presudno opredeljen nestabilnošću na tržištu hrane, verujemo da delimo stav da bi bez odlaganja trebalo da se utvrde i realizuju sistemske mere i aktivnosti koje bi doprinele stabilizaciji ovog tržišta i bitnom smanjenju nestabilnosti cena hrane", naveo je Šoškić u pismu.
Od 9,9 procentnih poena koliko je iznosio rast međugodišnje inflacije od juna 2010. do marta 2011. doprinos hrane iznosi čak devet procentnih poena. To znači da je na inflaciju u tom periodu presudno uticao rast cena hrane, koji je bio posledica niske poljoprivredne proizvodnje u prošloj sezoni, kao i znatnog rasta svetskih cena hrane. S obzirom na visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena, od 37,8 odsto, inflacija u Srbiji je posebno osetljiva na cenovne šokove ove grupe proizvoda. Pored toga, zbog zatečenih sistemskih rešenja, cene hrane u Srbiji su znatno nestabilnije od istih cena u zemljama u okruženju, i to je uslovilo njihov viši rast u poslednja tri kvartala.
"Uz održavanje planirane politike dohodaka, ovim bi se doprinelo efikasnosti mera monetarne politike i izbegle nagle promene njenog karaktera izazvane fluktuacijama inflacije i inflacionih očekivanja, što bi dodatno doprinosilo makroekonomskoj stabilnosti, očuvanju rasta ekonomske aktivnosti i zaposlenosti", ukazano je u pismu.
Guverner se obratio premijeru u skladu sa Sporazumom o ciljanju inflacije između vlade i NBS, budući da je inflacija šest uzastopnih meseci iznad dozvoljenog odstupanja od cilja, sa obrazloženjem zašto inflacija odstupa od cilja, u kom periodu se očekuje da će se ona vratiti u dozvoljene okvire, kao i koje mere je potrebno preduzeti da bi se to ostvarilo.
Kako je navedeno, Izvršni odbor NBS preduzeće sve što je u njegovoj nadležnosti da se inflacija u srednjem roku vrati u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja.
Ukoliko ne dođe do nepredviđenih šokova, očekujemo da će inflacija početi da se vraća ka inflacionom cilju od trećeg kvartala 2011, da će se vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u prvoj polovini 2012, i da će se približiti srednjoj vrednosti cilja do kraja te godine, a cilj za kraj 2012. je četiri odsto.
Brzina vraćanja inflacije ka cilju zavisiće u velikoj meri od uspešnosti poljoprivredne sezone 2011 - 2012. Ukoliko nova poljoprivredna sezona bude uobičajena, značajno smanjenje inflacije očekuje se već od sredine 2011. godine, navela je NBS.
Eventualno lošija poljoprivredna sezona od prošlogodišnje mogla bi da odloži i uspori proces smanjenja inflacije.
Očekujemo da će se puni efekti do sada preduzetih mera monetarne politike na inflaciju tek ispoljiti, a NBS će u narednom periodu proceniti da li je potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike, uzimajući u obzir sve instrumente koje ima na raspolaganju da bi se obezbedilo vraćanje inflacije na cilj u srednjem roku.
Međugodišnja inflacija je u drugoj polovini 2010. i početkom 2011. godine je bila u snažnom porastu i to sa 4,2 odsto u junu 2010. na 14,1 odsto u martu 2011. godine.
Izvršni odbor procenjuje da je rast inflacije u tom periodu u najvećoj meri posledica izuzetno visokog rasta cena hrane, a u manjoj meri slabljenja dinara i snažnog rasta regulisanih cena.
Rastu inflacije, iako u manjoj meri, preko rasta uvoznih cena, privremeno je doprinelo slabljenje dinara u periodu maj - jul 2010. godine, što je u najvećoj meri posledica eskalacije krize javnog duga u pojedinim zemljama evrozone iz našeg neposrednog okruženja i posledičnog rasta premije rizika regiona jugoistočne Evrope, pa i Srbije.
Takođe, rastu inflacije doprineo je i rast regulisanih cena, naročito izražen od početka ove godine. Sa aprilskim korekcijama, pre svega električne energije, rast regulisanih cena već u prva četiri ovogodišnja meseca biće u gornjoj polovini planiranog raspona rasta za celu 2011. od sedam plus minus dva odsto.
