Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2010, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Cenovna stabilnost ne sme biti narušena
BEOGRAD - Privredni razvoj okrenut izvozu i izgradnji infrastrukture i rast zaposlenosti moraju da budu ciljevi oko kojih ne sme da bude spora, pri čemu osnovni cilj Narodne banke Srbije - cenovna stabilnost - ne sme da bude narušen, ocenio je predsednik Saveta NBS Dejan Šoškić.
"Treba nastaviti sa pronalaženjem mera koje stoje na raspolaganju NBS, a koje ne narušavaju osnovni cilj - cenovnu stabilnost, istovremeno doprinoseći i realizaciji drugih ciljeva, pre svega, privrednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rasta", istakao je Šoškić u intervjuu "Novostima".
Šoškić, koji važi za najozbiljnijeg kandidata za guvernera NBS, naglasio je da bi svi državni organi trebalo da rade kao tim na zajedničkom poslu obezbeđivanja preduslova za prosperitet zemlje i da svaki državni organ mora da odradi svoj deo posla zarad zajedničke stvari.
"Centralne banke mogu imati, sem stabilnosti cena, i druge ciljeve. Najčešće su među njima podsticanje privrednog rasta, zaposlenosti, ciljanje nivoa deviznog kursa i slično. Verujem da u situaciji u kojoj se nalazi Srbija - na putu ubrzanog privrednog rasta - centralna banka treba da bude svesna celine ciljeva zemlje i da raspoložive instrumente koristi radi njihovog realizovanja", rekao je Šoškić.
"Devizne rezerve moraju da budu sigurne i likvidne da bi se njima obezbedila sposobnost izmirivanja spoljnotrgovinskih obaveza zemlje. Devizne rezerve nijedna zemlja ne koristi za finansiranje investicionih projekata, ni posredno ni neposredno. Svaki korak u tom pravcu značio bi ili narušavanje sigurnosti ili narušavanje likvidnosti njihovih plasmana", naglasio je predsednik Saveta NBS.
Povodom činjenice da je, od 2000. do kraja marta 2010. godine, na intervencije na deviznom tržištu NBS "utrošila" preko dve milijarde evra, Šoškić je rekao da je "to velika suma, koja je plaćena radi održavanja makroekonomske stabilnosti u odsustvu zdravog, izvozno orijentisanog privrednog rasta u industriji i poljoprivredi".
On je dodao da ipak, ne treba zaboraviti da su danas devizne rezerve neuporedivo veće nego što su bile na početku tog perioda.
"Smatram da se ne treba opirati trendu na deviznom tržištu i da se treba boriti protiv špekulativnih i naglih promena", rekao je Šoškić, ocenivši da je "u poslednje vreme vođena relativno korektna politika u ovom domenu".
Na pitanje da li nam je u ovom momentu potreban nov zakon o NBS, on je odgovorio da bi "novi zakon o Narodnoj banci Srbije mogao da predstavlja unapređenje u odnosu na postojeći u funkcionisanju NBS, ali i da bude korak napred u pravcu standardizacije sa modernim evropskim zakonodavstvom".
"Bilo bi logično da se novi zakon o NBS donese neposredno pre izbora guvernera, ali ostaje da se vidi da li postoji i politička spremnost da se to u ovom trenutku uradi", rekao je Šoškić.
On je ocenio da "direktno zaduživanje države kod NBS nije dobro, ono ne vodi fiskalnoj odgovornosti i može da bude jedan od uzroka makroekonomske nestabilnosti".
Šoškić smatra da je potrebno bolje rešenje u definisanju imovine NBS, kao i preciznija regulacija odnosa sredstava NBS i budžeta kada postoje dobici i gubici u poslovanju NBS.
U domenu definisanja titulara imovine NBS, po njegovom mišljenju, postoji dosta prostora za unapređenje.
On je ocenio da bi prenošenje dela nadležnosti sa Monetarnog odbora na šire telo, Savet guvernera, u kome bi bili zastupljeni ne samo predstavnici NBS, odnosno guverner i viceguverneri, već i spoljni članovi, činilo proces odlučivanja o nekim pitanjima transparentnijim i demokratskijim.
U tom slučaju bilo bi važno, međutim, precizno odrediti mehanizme izbora i kontrole, kako bi se obezbedila nezavisnost u radu, afirmacija struke i zaštita javnih interesa, istakao je Šoškić.
On smatra da je dobro da se čuju stručni ljudi koji nisu unutar NBS i da njihovi stavovi nađu svoje mesto u procesu donošenja odluka NBS.
Okončanje u aprilu naredne godine našeg sporazuma sa MMF će, po njegovoj oceni, biti, pre svega, izazov za fiskalnu politiku.
Na pitanje da li veruje da bi bilo bolje da se novac koji dobijamo od prodaje dela akcija "Telekoma" utroši za vraćanje starih dugova, posebno Londonskom klubu poverilaca, nego u javne investicije, Šoškić je odgovorio da je to stvar procene - da "i jedno i drugo ima smisla", a da je "svakako najvažnije da se takav novac ne slije u potrošnju".
On je ocenio da imamo adekvatan devizni režim i da smo u poslednje vreme sprečili realnu apresijaciju kursa koja smanjuje konkurentsku sposobnost domaće privrede.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
