Izvor: B92, 03.Dec.2009, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoping bez poreza samo do 100 evra
Beograd -- U prekograničnom šopingu prema računu ekonomista može se uštedeti trećina novca, ali je država vrednost kupovine koja se ne oporezuje ograničila na 100 evra.
Za svaki iznos preko 100 evra, dažbine koje uključuju carine i PDV, iznose 32 odsto. Građani, međutim, nemaju razloga da strahuju da će država povećavati carine, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU to onemogućava.
Segedin, koji je devedesetih, zbog krize u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio hit glavna destinacija za kupovinu hrane, mogao bi to ponovo da postane, kada se od 19. decembra građanima Srbije ukinu vize za zemlje šengenskog sistema.
Pre 15-ak godina se u tom pograničnom mađarskom gradu, na samo dva sata vožnje od Beograda, kupovalo jer u rafovima u Srbiji nije bilo ničega, a sad je zanimljiv jer su cene tamo niže za oko 30 odsto u odnosu na Srbiju, kaže Saša Tanackov, generalni sekretar regionalne privredne komore Kikinde, koja pokriva teritoriju na tromeđi Srbije, Rumunije i Mađarske.
"Kod nas je kilogram svinjskog mesa 400 dinara, recimo da je u Segedinu u Metrou 600 forinti, tek nešto više do 200 dinara. To je sigurno razlog zbog kog će veći broj naših ljudi pohrlili preko, kao što je to ranije bio slučaj pre nego što nam je Mađarska uvela vize u procesu priduživanja Evropskoj uniji. Grubo rečeno, ušteda je preko 30 odsto kada je u pitanju hrana", navodi Tanackov.
Turističke agencije u svoje ponude već ubacuju jednodnevne šoping ture za Segedin, a put košta 20 evra, pa se i sa tim troškom kupovina isplati. To što se i za građane Srbije granice otvaraju, ne znači, međutim, da možete da kupujete koliko hoćete.
Pomoćnica direktora Uprave carina Idrija Hadžibegović objašnjava da se carina ne plaća na kupljenu robnu u vrednosti do 100 evra. "Roba koja se može unositi je sva ona roba koja je namenjena ličnim potrebama: hrana, odeća, tehnička roba. Nije sprono da jedan putnik može uneti tri majice, tri džempera, ali zaista da su različita. Da to ne inicira da roba može završiti u nekom butiku u nekom preprodaji", navodi Hadžibegovićeva.
Unos deviza u našu zemlju je slobodan, ali je iznos ograničen. Putnici, domaći i strani, imaju pravo da prilikom svakog putovanja iznesu do deset hiljada evra što se iznosi i na maloletnu decu. Pri tome, građanin Srbije ima pravo da tokom jednog putovanja u zemlju unese robu u vrednosti do tri hiljade evra.
Ako je vrednost robe koju neko kupi u inostranstvu, veća od 100 evra, carina se plaća, pa je trošak, kada se doda i PDV, 32 odsto. Idrija Hadžibegović napominje da bi najbolje bilo da se iznos kupljene robe pravda fiskalnim računom.
"To onda dokazuje vrednost robe i u tom slučaju ne bi trebalo da bude problema. Ukoliko stranka ne poseduje dokaz o kupovini robe carinski službenik će onda kako to propisi dozvoljavaju, da proceni vrednost. Da li će se koristiti kataloškim podacima kojima raspolaže ili će koristiti podatke koje će pronaći putem interneta, nije važno. Suština je da vrednost robe utvrđen na pravi način sa tržišta sa kojeg roba dolazi. Ukoliko ne postoje podaci sa tog tržišta, onda će se uzeti podaci sa tržišta koje je vrednosno približno tržištu sa kog roba dolazi", kaže Hadžibegovićeva.
Prema njenim rečima carina ne može parcijalno da se primenjuje, već se naplaćuje za ukupnu vrednost neke robe koja vredi više od 100 evra. "Ako ste kupili televizor koji košta 300 evra ne možete biti oslobođeni carine na 100 evra, a na razliku od dvesta evra platiti carinu", pojašnjava Hadžibegovićeva.
Otvaranje granica neće pratiti veće carine
Mnogi već strahuju da bi sada, kada se otvaraju granice, država mogla da uvede više stope carina. Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da to nije moguće zbog sporazuma sa Evropskom unijom.
"Ne postoji bojazan da bi Srbija jednostrano mogla da poveća carine jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sprečava Srbiju da napravi takav potez koji bi mogao da ugrozi njene građane. Jednio što se može desiti je da organi carine budu revnosniji u naplati carina, ali to je legitimno", tvrdi Stevanović.
Prema njegovim rečima, jeftinija roba u inostranstvu ne mora da znači da će "prekogranični šoping" biti drastično povećan.
"Neki ljudi će ići, neki neće. Oni koji budu procenili da je to legitiman način trošenja vremena u cilju uštede neke količine novca će se time svakako služiti. Pre ili kasnije doći će do izjednačavanja cena u Srbiji i EU, kako se budemo približavali Evropi tako da će se i smanjivati posete građana koji idu u neke veće šoping ture", kaže Stevanović.
On napominje i da efekti otvaranja granica na cene u trgovinskim lancima neće biti veliki. "Ne verujem da šopin ture bitnije uzdrmati pozicije trgovinskih lanaca sve dok slobnodna trgovina ne bude jače zakucala na naša vrata i dok ne budu otklonjena neka ograničenja unutrašnjim investicijama", kategoričan je Stevanović.
