Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soni dobija novi rat za format
Menadžment Sonija ovih dana otvara šampanjac, dok njihove kolege iz Tošibe otkazuju već zakazane koktele i promotivne skupove na glavnom vašaru esnafa kome pripadaju, Sajmu potrošačke elektronike koji je u ponedeljak počeo na uobičajenom mestu, u Las Vegasu.
Povod za vesela lica jednih, a namrštenost drugih, jeste odluka saopštena pre nego što je zvanično podignuta zavesa Sajma: glavni holivudski studio "Vorner bros" objavio je da je konačno prelomio i da će sve svoje karte uložiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u format "blu-rej" koji je patent Sonija, ostavivši time na cedilu rivalski HD-DVD koji je potekao iz Tošibe.
Na ovaj način je, prema jednodušnoj oceni eksperata, završen još jedan "rat za format", sličan onom koji je vođen tokom 1980-ih, kada su se za standard video-kaseta nadmetali opet Soni sa svojim "betamaksom" i Panasonik čiji je adut bio sistem koji nam je poznat kao ve-ha-es.
"Betamaks" je bio tehnološki superiorniji, ali je velikim filmskim studijima ve-ha-es bio praktičniji, pa je Soni ostao na cedilu. U sledećih dvadesetak godina tako smo se zabavljali gledajući filmove snimljene na ve-ha-esu, često i one mutne, iz piratskih izvora, ali boljih nije bilo. Neki su napravili i velike kolekcije kaseta s omiljenim filmovima, da bi ih pobacali početkom ovog veka, kada su video-rikorderi poslati u muzej, pošto ih je smenio superiorniji (a ubrzo potom i dosta pristupačniji) digital verstatile disk (digitalni svestrani disk) – srebrnasta ploča prečnika 12 santimetara – koji je potom poznat samo kao di-vi-di.
On je doneo veliki napredak u kvalitetu slike i zvuka, a poplava jeftinih uređaja sa Dalekog istoka omogućila je da i kod nas nova tehnologija za samo nekoliko godina sasvim istisne staru. U tome su pomogli i distributeri koji su sadržaje, filmove i TV programe počeli da prodaju i uz novine, po popularnim cenama od 99 dinara. Plejeri se, pak, danas mogu kupiti i za manje od 3.000 dinara.
Onda je tehnološki iskorak napravila industrija TV hardvera: na scenu su stupili "plazma" i LCD televizori tankih i velikih ekrana (veći od jednog metra po dijagonali), sa mogućnošću reprodukovanja slike "visoke rezolucije", sa četiri puta više detalja i spektra boja od klasičnih aparata s katodnom cevi. Ova tehnologija je tražila i odgovarajuće prateće uređaje, pa su 2003. debitovala dva sistema za reprodukciju pokretnih slika visoke rezolucije – HD-DVD koji je predvodila Tošiba (a podržali NEC, RCA, Sanio i Microsoft) – kao i Blu-ray, pri čemu su taboru Sonija prišli i Panasonik, Pajonir i Filips.
Svaka od ove dve tehnologije zavrbovala je pri tom i po nekoliko važnih holivudskih studija: Tošibi su prišli Univerzal, Paramaunt, Drim vorks i Enimejšn, dok su podršku Soniju pružili Dizni, Foks, MGM, Lajengejt i, naravno, nekadašnja Kolumbija, koja je od 1989. u vlasništvu Sonija.
Sve donedavno je bilo neizvesno ko će prevagnuti. Tehnološki, izvesnu prednost je imao "blu-rej", jer su njegovi diskovi imali veći kapacitet, ali su, s druge strane, Tošibini bili jeftiniji. Ovo nadmetanje je, međutim, zbunjivalo potencijalne kupce, koji su se uglavnom opredeljivali da sačekaju na ishod, da ne bi ponovili nesrećno iskustvo vlasnika uređaja "betamaks" – da na kraju ostanu s nekorisnom gvožđurijom.
Sve u svemu, prodato je samo oko milion uređaja oba formata, a studiji su počeli da pokazuju nervozu zbog pada prodaje di-vi-di diskova i neodlučnosti kupaca kad je reč o novoj tehnologiji.
Kao jedan od najvećih igrača, čvor je presekao "Vorner", saopštivši 4. januara da će, počev od sredine iduće godine, svoje filmove prodavati isključivo na Sonijevom formatu, čime je ovaj standard automatski stekao 70 odsto tržišta video-zabave, na kome se godišnje obrne dvadesetak milijardi dolara.
Eksperti međutim upozoravaju da bi pobeda Sonija, u koju je uloženo nekoliko stotina miliona dolara, mogla da bude relativno kratkotrajna, jer se očekuje da "pakovani sadržaji" uskoro odstupe pred digitalnom distribucijom preko Interneta, na sličan način kao što poslednjih godina "nosači zvuka", ce-de ploče, uzmiču pred digitalnom distribucijom muzike u MP3 formatu.
Veliki broj korisnika je, sem toga, zadovoljan kvalitetom koji već nudi di-vi-di, tako da će svakako čekati da padnu i cene "blu-rej" plejera (sadašnja je nekoliko stotina dolara ili evra) kao i ploča s filmovima (30–50 evra po naslovu).
Kod nas, uprkos tome što veoma raste prodaja HD Ready televizora, nema još uočljivog prisustva ni HD-DVD-ja, niti "blu-reja": Soni uređaji mogu doduše da se kupe kod specijalizovanih prodavaca, ali po ceni od oko 700 evra. Nešto jeftiniji je "blu-rej" koji se dobija uz igračku konzolu "plej-stejšn 3" (400 evra). Međutim, očito je da će di-vi-di carstvo još neko vreme ovde biti neprikosnoveno.
[objavljeno: ]
