Izvor: B92, 27.Jul.2009, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solidarni porez prvo u Hrvatskoj
Beograd -- Hrvatska vlada uvodi krizni porez svim građanima koji imaju primanja iznad 409 evra. U Srbiji za sada neće biti takvih mera.
Srbija je među prvima najavljivala solidarni porez. Vlada je u martu predlagala da se svi građani sa prihodima većim od 40.000 dinara oporezuju, ali se pod pritiskom javnosti od toga odustalo.
Međutim, u Hrvatskoj baš danas na vanrednoj sednici Sabora odlučuju o uvođenju kriznog poreza kojim će sve građane koji zarađuju više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 409 evra mesečno, bilo da su zaposleni ili penzioneri, oporezovati sa tri odsto.
Hoće li četiri stotine evra biti granica bogatstva i u Srbiji, kao što je i u Hrvatskoj?
Hoće li Vlada Srbije uvesti porez na solidarnost, kao što je učinjeno u Hrvatskoj?
Odgovori na ova pitanja znaće se uoči dolaska misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiju, krajem avgusta, kažu u Ministarstvu finansija.
"Sve opcije koje su mnoge druge zemlje primenjivale, pa i Hrvatska, razmatraju se, međutim ono što je tačno, to je da će osnova naše platforme biti ta da se ide na povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto i da se vrše određena fiskalna prilagođavanja”, kaže državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
U Hrvatskoj je vlast ovako odlučila da popuni budžet i to čak trećim rebalansom.
Svi koji imaju prihode veće od 409 evra platiće porez od dva odsto, a oni koji zarađuju preko 818 evra, platiće porez od četiri odsto.
Srbija će drugačije puniti budžet.
U Ministarstvu finansija najavljuju promenu zakona o porezu na dohodak građana, i to po principu - ko manje zarađuje, biće manje opterećen, a ko zarađuje više, više će se i oporezovati.
Koja je granica manje i veće zarade još nije određeno.
Najverovatnije je da će dosadašnji prag oporezovanja za godišnje prihode iznad milion i 600 000 dinara biti promenjen.
”Ovde se sada samo postavlja pitanje da li je to prava granica i da li tu granicu treba menjati”, navodi Ilić.
"Ja ne vidim bilo koji način, koliko god da se spušta ta granica, da se bilo kakva dodatna opipljiva sredstva prikupe samom izmenom godišnjeg poreza na dohodak”, kaže ekonomski analitičar USAID-a Nikola Altiparmarkov.
"To bi morala da bude jedna radikalnija reforma, koja bi uključivala i promenu poreskog opterećenja i tokom godine, na mesečnom nivou”, navodi Altiparmarkov.
I pored toga što su privrednici u Hrvatskoj smanjili plate zaposlenima za oko 20 odsto, a veliki broj njih je uveo i neradni petak, država povećava i porez na dodatu vrednost koji će sada biti 23 odsto.
Ovo bi mogla da bude i mera Vlade Srbije, jer u memorandumu koji je potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom postoji i opcija povećanja PDV-a, pa će o tome tek pregovarati.
Osim toga, najavljuje se i oštrija kontrola naplate poreza.
Lakićević: Udar na imućnije
Urednik "Blic novca" Mijat Lakićević ocenjuje da će novi porezi najverovatnije pogoditi "one slojeve društva za koje se smatra da bolje finansijski stoje, koji imaju nešto veće plate, veće od 40.000 dinara".
On je ocenio da će pregovori sa MMF-om biti teški, jer je deficit u državnoj klasi veliki.
Prema njegovim rečima, sistem naplate poreza u Srbiji je komplikovan.
Postoji šuma stavki za oslobađanje od poreza u kojoj se teško snalaze i poreski organi, pa se zbog toga nekada ubire i manje poreza, naglasio je Lakićević i ocenio da bi poreski sistem Srbije trebalo pojednostaviti.
.jpg)
