Izvor: Politika, 14.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Solarni” stambeni krediti
Najpre treba izvaditi pare na sunce – oko sedam i po hiljada, što je uslov za kredit od 60.000 evra. – Do sada odobreno svega 33.000 stambenih zajmova
Stambeni krediti u Srbiji su kao „solarni”: najpre morate da date pare na sunce, a onda, eventualno, dobijete kredit. Troškovi za kupovinu stana, posebno u Beogradu, zaista su papreno skupi. Njih prati komplikovana procedura, tesni rokovi ali i veliki izdaci. Kada se podvuče crta dođe se do cifre od najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedam i po hiljada evra, koje treba „izložiti suncu”, pre nego što se i pomisli da se zakorači u banku i zatraži kredit od 60.000 evra. Stoga i ne čudi da je u Srbiji do sada odobreno samo 33.000 stambenih zajmova. Drugačije rečeno, tek dva odsto zaposlenih odlučilo se za ovaj vid kupovine nekretnina.
Dakle, za dvosoban stan od 60.000 evra u nekom od prestoničnih naselja potrebno je minimalno učešće od pet odsto, odnosno 3.000 evra, za kredit uz subvenciju države. Rok otplate je maksimalnih 30 godina. Mesečna rata, sa promenljivom kamatom od 6,97 odsto, iznosila bi 301, 50 evra. Poslednjih pet godina klijent plaća državi 200 evra mesečno.
Jedna od najkrupnijih stavki pri ovakvom zaduživanju jeste provizija za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije od 2,5 odsto (1.125 evra). Ova stopa inače zavisi od takozvanog LTV racija (odnos iznosa kredita banke i kupoprodajne cene nekretnine koja se kupuje i stavlja pod hipoteku pomnožen sa 100). To znači da ona može biti i niža, ako je vrednost hipoteke viša. Klijent u tom slučaju plaća 1,5 odsto (675 evra). Fiksna provizija Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita je 30 evra.
Obradu kreditnog zahteva banke naplaćuju od 0,5 odsto (225 evra) do 1,5 odsto (675 evra). Troškovi procene nepokretnosti staju od 100 do 150 evra. Overa ugovora u sudu iznosi do 25.000 dinara (oko 300 evra). Upis hipoteke u zemljišne knjige se plaća 8.000 dinara (oko 96 evra). Godišnja premija polise osiguranja nepokretnosti košta 2.000 dinara (oko 24 evra). Izveštaj Kreditnog biroa je 205 dinara (2,5 evra).
Ali, tu nije kraj. Budući da banke isplaćuju kredite po srednjem kursu NBS, kursnu razliku po pravilu nadoknađuje kupac. Ona u ovom trenutku nije mala i za pomenuti primer iznosi oko 800 evra, jer je zbog političke nestabilnosti evro skočio, što se odrazilo na razliku između srednjeg i prodajnog kursa. Ne treba zaboraviti ni proviziju agenciji za nekretnine od tri odsto (1.800 evra).
Krediti u švajcarskim francima, koji su veoma popularni, što potvrđuje činjenica da oni čine 40 odsto odobrenih stambenih zajmova u Srbiji, donose nešto manju mesečnu ratu (oko 297 evra, sa kamatom od 5,78 procenata), nešto jednostavniju proceduru i manje papirologije, ali i veće troškove obrade zahteva. Minimalno učešće iznosi 6.000 evra, kursna razlika je znatno viša, a osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije iznosi 3,95 odsto (2.132 evra).
Bilo kako bilo, sudeći prema onome što se nedavno moglo čuti na okruglom stolu u „Hajatu”, posvećenom stambenim kreditima, uskoro ne bi trebalo očekivati pojeftinjenje ovih zajmova. To potvrđuje i Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, koji smatra da su, pre svega, ovdašnje kamatne stope konkurentne u odnosu na zemlje iz okruženja. Na primer, nepromenljiva kamatna stopa na stambene kredite u ovoj banci iznosi 6,5 procenata, dok je u Sloveniji 6,8 odsto.
– Dalje kretanje kamatnih stopa zavisi od mera NBS, konkurencije i od promena euribora, koji je trenutno u lakom padu – kaže Rebić.
Bankari se slažu da bi rokovi za odobrenje kredita, pod uslovom da kupci dostave kompletnu dokumentaciju, mogli da budu kraći. Trenutno se čeka u proseku po mesec dana, a na subvencionisane kredite u pojedinim slučajevima i po dva meseca, uglavnom zbog sporosti sudova i katastra. Ali to je, poručuju bankari, ipak briga države.
Stambeni krediti u Srbiji predstavljaju tek tri odsto društvenog proizvoda, što je daleko ispod proseka u regionu (Bugarska sedam procenata, a Hrvatska i Mađarska 12 odsto), pa prostora za njihov razvoj i poboljšanje uslova ima napretek. Međutim, postavlja se pitanje ko će moći da konkuriše s obzirom na to da vrtoglavi rast cena stanova ne prati povećanje plata.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 15/02/2008]
