Izvor: B92, 28.Jul.2010, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalni mir košta tri mlrd. evra
Beograd -- Javna preduzeća lani su imala nagomilani gubitak od oko 287 milijardi dinara, što u prevodu znači da su te firme pojele tri milijarde evra sopstvenog kapitala.
Iako izgleda da je država blagonaklona prema građanima koji plaćaju nerealno niske cene struje, komunalija i slično, žitelji Srbije treba da znaju da će konačni račun ove politike platiti baš oni.
Danas, javna preduzeća vrede tri milijarde evra manje nego ranije. Cenu ćemo platiti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svi kada na dnevni red dođe privatizacija javnih i komunalnih preduzeća jer je teško poverovati da privatni kupac to neće primetiti.
Javna preduzeća "stranačke prćije"
Danijel Cvjetićanin, ekonomista i profesor na Univerzitetu Singidunum, kaže da su javna preduzeća "stranačke prćije". "Uvek je važno zaposliti stranačke aktiviste u javnim preduzećima, jer nemaju problem sa prihodima, plate su velike, ako ima gubitaka - država nadoknadi, i to je odličan zalogaj za svaku stranku", navodi profesor i kaže da se ovim preduzećima nedomaćinski posluje već dugo.
Ekonomisti kažu da država na ovaj način zapravo jede samu sebe i da bi se u najopštijem smislu moglo konstatovati da je reč o dugogodišnjoj tradiciji opstajanja vlada na račun javnih preduzeća. Pitanje kako se uopšte stiglo do tolikih manjkova, posebno je interesantno ako se ima u vidu da su sva javna preduzeća monopolisti.
Marko Paunović iz Centra za liberalno-demokratske studije kaže da ove firme posluju mimo ekonomske logike, praveći konstantno veće rashode od prihoda koje imaju.
"Tu su razne neefikasnosti po kojima oni vode biznis zato što će im u nekom trenutku država priskočiti u pomoć - subvencijom ili oprostom dugova, svejedno. Kod privatnika toga nema. Dakle, ne mogu se deliti visoke plate ako se konstantno posluje bez profita. Ne može se održavati nerealno visok broj zaposlenih", ističe Paunović.
On ističe da u ovim firmama nekoliko ljudi radi posao koji, na primer - može da radi jedna mašina. Podseća na brojne afere koje su pratile rad pojedinih službenika u javnim preduzećima i ističe da je zahvaljujući takvom nesređenom stanju moguće iz ovih firmi izvlačiti novac. "Setimo se afera u javnim preduzećima. Dakle, treba i povećati cenu njihovih usluga, ali je neophodna i reforma ovih preduzeća, i to korenita",ističe Paunović.
Istine radi, javna preduzeća su prošle godine imala gubitak od oko sedam milijardi dinara, što je za oko 75 odsto manje nego godinu dana ranije. Broj zaposlenih smanjen je, međutim, za svega 0,4 odsto u odnosu na 2008. godinu.
U Elektroprivredi Srbije razloge za dugogodišnje gubitke vide isključivo u niskoj ceni struje i u slaboj naplati. "U ovom trenutku privreda i građani Srbije duguju oko 70 milijardi dinara za isporučenu električnu energiju, a kada bismo to naplatili, bili bismo rentabilna firma. Mi dugujemo oko pet milijardi dinara", kažu u ovoj kompaniji.
Ružica Stamenković, registratorka registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu u Agenciji za privredne registre (APR), kaže da nema zakonskog roka do kada se gubitak, pa i nagomilani, mora pokriti. "Međutim, za svaki gubitak automatski se umanjuje kapital", dodaje ona.
Dakle, javna preduzeća su uglavnom veliki sistemi za čije je održavanje potreban ogroman kapital. Baš taj kapital godinama opterećuju gubici. "Kada se prave planovi kompanije, mi znamo šta moramo da uradimo, jer je naša zakonska obaveza da obezbedimo struju. A za remont je potreban novac koji pozajmljujemo dok gubici jedu supstancu preduzeća", navode u EPS-u.
Deset najvećih gubitaša (u mlrd. dinara) Preduzeće Kumulirani gubitak Broj zaposlenih
JP Železnice Srbije 116,3 19.694
JP EPS Beograd 47,5 423
TENT, Obrenovac 40,8 2.621
Zastava automobili 37,1 2.782
TE-KO Kostolac 28 3.567
JP EPS Kosovo, Obilić 19,2 1.314
HE Đerdap, Kladovo 19,2 1.060
JP Putevi Srbije 17,8 1.242
HIP Petrohemija 17,6 1.795
JAT Airways 16,5 1.508
