Izvor: B92, 24.Maj.2010, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Socijalni dijalog po meri tajkuna

Beograd -- Za razliku od razvijenih demokratija u Srbiji institutucija socijalno ekonomskog dijaloga ne funkcioniše.

U Srbiji institut socijalno ekonomskog dijaloga niti funkcioniše niti se naziru potezi koji ukazuju na to da će biti uspostavljen.

U razvijenim zemljama pregovori između poslodavaca, sindikata i države, sastavni su deo mehanizma kojim se gradi privredni ambijent zemlje i pronalazi prihvatljiv odgovor na aktuelne problem.

Prazninu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obično popunjavaju razna, ad hok osnovana, tela, radne grupe ili komisije, koje posle početnog entuzijazma njihovih članova, koji u medijima najavljuju ozbiljan i savestan rad, brzo padaju u zaborav.

U tu kategoriju mogao bi da se svrsta i sastanak koji je nedavno, na inicijativu Samostalnog sindikata Srbije, okupio predstavnike te organizacije, vlade i krupnog kapitala.

Ipak, da li zbog dosadašnje prakse ili potrebe da se na duboku ekonomsku krizu odgovori sistematičnijim merama, tek taj skup je izazvao više negativnih reakcija u javnosti, među ostalim sindikatima i udruženjima poslodavaca, nego što je ponudio rešenja za goruće probleme srpske ekonomije.

Čanak: Dijalog je potreban

Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost podseća da je dijalog u toj sferi regulisan Zakonom o socijalno ekonomskom savetu i da ne postoji potreba da se mimo tog tela osnivaju nova.

"Mogli smo da se okupimo i na Bajlonijevoj pijaci i da vodimo dijalog, ali da li je to pravi put koji vodi ka rešavanju problema”, rekao je Čanak.

Posebno zbunjuje činjenica da su sastanku prisustvovali biznismeni okupljeni u Klubu privrednika, koji su napustili Socijalno ekonomski savet. Ako su zainteresovani za takve razgovore, zašto se ne vrate u telo koje je legitimno formirano, nego osnivaju neformalne institute. Ali, gde je zakon, tu je i odgovornost, a njima više odgovara spektakl i marketing ove vrste nego stvarni rad. I država je pobegla iz procesa socijalnog dijaloga, a učešće krupnih kapitalista u radu tog skupa samo je iluzija o postojanju dijaloga. Strašno je i to što je sastankom u Domu sindikata predsedavao ministar Ljajić, koji je upravo zadužen za rad SES-a.

"To je nedopustivo, jer je on, čak i ako zvanično ustanovi da je SES mrtav, morao da preduzme mere za ponovno uspostavljanje te institucije”, kaže Čanak.

Pokušaj da se formira novi državni ekonomski savet

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata tvrde da je, iako niko od organizatora to ne priznaje, sastanak bio pokušaj da se formira novi SES.

Ranka Savić, predsednica ASNS, smatra da je u osnovi problem nastao zbog nerešenog pitanja reprezentativnosti potencijalnih članova SES-a, a nema ni odgovora na pitanje zbog čega je rok za okončanje tog posla još jednom pomeren, sada za 22. jun.

"Ovaj sastanak otvorio je i pitanje zbog čega ministar za rad i socijalnu politiku ne poštuje zakon kojim je uloga posrednika u dijalogu između države, poslodavaca i sindikata poverena SES-u i zbog čega ne rešava problem deblokade rada tog tela”, kaže Savićeva.

Prema njenim rečima poseban problem predstavlja to što je skup organizovao sindikat blizak jednoj partiji, pa se nameće utisak da je ovo okupljanje trebalo da posluži za „privođenje" tajkuna toj stranci, a ne za stvarni socijalni dijalog.

"Posebno je sporan zaključak o uključivanju menadžementa iz uspešnih firmi u rad upravnih odbora još neprivatizovanih preduzeća gde je država većinski vlasnik, ili u onim firmama gde su privatizacije poništene. To je, zapravo, pokušaj da se tajkunima poklone problematične firme, koje po pravilu nemaju prizvodnju, ali raspolažu vrednom imovinom ili zemljištem”, ocenjuje naša sagovornica.

Savićeva kaže da je problematičan i apel države da se poslodavci uzdrže od otpuštanja, jer je takav zahtev besmislen za tržišnu privredu.

"Jedini pozitivan ishod tog sastanka jeste podrška smanjenju poreza i doprinosa na zarade, ali mislim da bi to trebalo dopuniti obavezom poslodavaca da višak novca koji ostvare tom merom, usmere u proizvodnju i otvaranje novih radnih mesta a ne da završi u profitu", ističe predsednica ASNS.

Krupni kapitalisti traže poseban tretman

I u udruženjima poslodavaca kažu da iako su u SES-u zastupljeni interesi svih privrednih kategorija, od velikih, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i stranih investitora, očigledno je da predstavnici krupnog kapitala smatraju da bi trebalo da imaju poseban tretman.

"Velika preduzeća pune 30 odsto republičkog budžeta, ali je sastanku prisustvovala samo jedna grupa predstavnika tog kapitala. To je, dakle, bila klasična lobi priča u kojoj je predstavnicima krupnog kapitala pružena šansa da pod plaštom socijalnog dijaloga „provuku" svoje interese”, kaže Savićeva i dodaje da bi i takav dijalog bio bolji od zamrznutih pregovora.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca postavlja pitanje hoće li probleme privrede moći da reši još jedna u nizu, što formalnih što neformalnih radnih grupa. Utoliko pre što predložene mere nisu odraz stvarnih potreba privrede, već su, kako on kaže, više usmerene ka očuvanju popularnosti političara kojim je ova inicijativa sindikata dobrodošla, jer iako neki od zvaničnika održavaju veze sa predstavnicima krupnog kapitala, ipak ne vole da ih javnost prečesto viđa u tom društvu.

"Ovako su, pod formom dijaloga koji su zatražili sindikati, pokušali da obezbede podršku za neke mere na kojima je insistira krupni kapital”, tvrdi Dragoljub Rajić i dodaje da sastanak ipak nije uspeo da reši nagomilane tenzije nastale zbog otpuštanja radnika i ekonomske nestabilnosti u državi.

Ni Žarku Milisavljeviću, predsedniku Asocijacije malih i srednjih preduzeća preduzetnika, nije sasvim jasan motiv održavanja ovakvih neformalnih dijaloga.

"Imamo Socijalno ekonomski savet, ali je on isključivo voljom ministra Rasima Ljića u blokadi, i biće u funkciji onda kada on to odluči”, kaže Milisavljević.

On dodaje da dok ne počne da funkcioniše telo čiji je rad regulisan i Zakonom o radu i Zakonom o SES-u, pribegavaće se ovakvim ad hok susretima.

Prema njegovim rečima zabrinjava i to što umesto da stvori uslove za nesmetani rad legalnih institucija, država osniva neformalna tela. Pri tom, ne postoji kriterijum na osnovu koga je određeno ko će ući u sastav te radne grupe, niti je jasno šta je bila namera idejnog tvorca ovog projekta.

"Izvesno je, međutim, da se od uspešnih poslodavaca ne može očekivati da kroz „humanitarni rad" podižu propale firme, a pogotovu se to ne može očekivati od ljudi koji su i sami učestvovali u prilično neuspešnom procesu privatizacije”, naglašava Milisavljević.

Nastavak na B92...