Izvor: Politika, 25.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijala, pa potom tržište za kilovate
U Nemačkoj je još 1998. razbijen monopol od četiri energetska giganta, pa sada domaćinstva snabdeva više od 900 snabdevača
Građani Srbije 20 godina bili su povlašćeni jer su plaćali nisku cenu električne energije uz izgovor političara da je „teško vreme” i da „narod nema para”. Ukoliko se nastave takve komunističke povlastice političke elite, Srbija će imati potpuno urušen elektroenergetski sistem. Dogodiće se, na primer, da velike termo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i hidro elektrane na Dunavu, Ibru i Drini, u Obrenovcu i Lazarevcu grade strane kompanije, da struje ima i previše i da ona ide potrošačima u Nemačkoj ili Italiji, a da domaćinstva u Srbiji neće moći da kupe tu struju jer će se ona prodavati samo po ekonomskoj ceni.
Da bi se premostio problem ekonomske cene i sirotinje, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je najavilo izradu socijalnih karti. U zavisnosti od toga da li će sledeće godine cena struje biti ekonomska, zavisi ko će doplatiti do realne cene – EPS ili republička vlada.
U gotovo svim državama bivše Jugoslavije situacija je slična. Struja se koristi kao moćno oružje kupovine socijalnog mira. Cene tog energenta su niske, što ugrožava sposobnost da nacionalne elektroenergetske kompanije uspešno posluju na tržištu.
Amer Jerlagić, generalni direktor Elektroprivrede BiH, ističe da se cena struje poslednjih sedam godina gotovo nije menjala. Prosečna cena ovog energenta je 6,2 evrocenta po kilovat-satu, što Bosnu i Hercegovinu, sa Srbijom i Makedonijom, svrstava u države sa najnižom cenom struje u Evropi. To je verovatno jedan od razloga što je procenat naplate čak 98 odsto, jedan od najboljih na Balkanu.
– Razmišljamo i o korekciji cene električne energije, ali to neće biti pre prvih meseci 2010. godine. Možda ćemo imati blok tarife sa zaštitom najsiromašnijih kupaca, dok bi drugi kupovali struju po tržišnim cenama – kaže Jerlagić.
U susednoj Hrvatskoj gotovo polovina domaćinstava (oko milion), koja godišnje potroše manje od 2.000 kilovat-sati, koristi subvencije. Kada je početkom ove godine cena električne energije povećana za 20 odsto, to poskupljenje se odnosilo samo na one koji godišnje troše više od 3.000 kilovat-časova.
U naredne tri godine, uoči ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, cene električne energije moraće postepeno da se izjednače sa evropskim tarifama, u proseku 30 odsto. U isto vreme počinje i primena sporazuma „Kjoto 2” u okviru koga će i Hrvatska morati da smanji emisiju ugljen-dioksida, što će energetsku industriju dodatno koštati i prelomiti se preko leđa krajnjih potrošača. Zbog toga će cena struje biti dodatno uvećana 20 procenata.
Krajem aprila 1998. liberalizovano je tržište struje u Nemačkoj i time je ukinut šezdesetogodišnji monopol četiri velika snabdevača (E.ON, RWE, Vatenfal i EnBW). Sada u Nemačkoj ima više od 900 snabdevača, među kojima potrošači mogu da biraju ponuđene pretplatne pakete.
– Novi snabdevači imaju pravo da prilikom snabdevanja svojih kupaca koriste postojeće elektromreže, na šta plaćaju određenu taksu za korišćenje vlasnicima elektromreže (a to su uglavnom četiri velika snabdevača). Ubuduće je planirano da se elektromreža izdvoji iz sistema velikih snabdevača. Liberalizacija tržišta omogućila je potrošačima da prvi put izaberu onu ponudu koja najviše odgovara njihovim potrebama. Oni su u mogućnosti da biraju ne samo najpovoljnije ponude nego i „vrstu" struje, tj. iz kog izvora dolazi. Konvencionalna struja koja se proizvodi od uglja, gasa, nafte ili atomske energije čini 84 odsto nemačkog tržišta. Ostatak čini regenerativna struja, voda, biomasa, vetar ili solarna energija – kaže Saša Milić iz ekonomskog odeljenja ambasade Nemačke.
On dodaje da je broj tarifnih paketa koji se nude potrošačima gotovo nepregledan, ali se uglavnom pored uobičajenog obračuna (osnovna pretplata plus potrošnja) nude povoljni paketi sa nižom cenom struje, koji uz to ne sadrže ni osnovnu pretplatu.
Ali zato kupac mora da kupi ceo paket od 1.200, 2.400, 3.600 ili 5.600 kilovat-sati i iznos plati za godinu dana unapred. Ukoliko se potroši manje ostatak struje propada, ukoliko se potroši više od kupljenog paketa skuplje se doplaćuje.
– Paketi su namenjeni isključivo domaćinstvima koja dobro mogu da procene svoju potrošnju. Možda je i to razlog što je samo dva miliona domaćinstava od 1998. godine promenilo svoje snabdevače. To je pet odsto od ukupno 39 miliona domaćinstava. Nespremnost da se promeni snabdevač delom leži i u zabludi da će bankrotom „malog” snabdevača potrošač ostati bez struje. U takvom slučaju, potrošač dobija naredna tri meseca struju od velikog snabdevača, što je dovoljno vremena da se odluči za novog snabdevača – kaže Saša Milić.
Dejan Spalović
[objavljeno: 26/11/2009]
