Izvor: RTS, 22.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snižena referentna kamatna stopa
Monetarni odbor NBS snizio referentnu kamatnu stopi sa 17,75 na 16,5 odsto, jer je uticaj pritisaka koji utiču na smanjenje inflacije jači od inflatornih pritisaka, izjavio guverner NBS Radovan Jelašić.
Narodna banka Srbije odlučila je da smanji referentnu kamatnu stopu pošto je za sada uticaj pritisaka koji utiču na smanjenje inflacije jači od inflatornih pritisaka, što je "otvorilo prostor" za jednokratno smanjenje osnovne kamatne stope, izjavio je danas guverner NBS >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Radovan Jelašić.
Guverner NBS Radovan Jelašić kritikuje nepostojanje sistema informisanja između nacionalnih finansijskih nadzornih ustanova.
"Nemamo šansu da dobijemo informacije pre novinara", rekao je Jelašić bečkom ekonomskom dnevniku "Virtšaftsblat".
"Značajne promene u ovoj oblasti su potrebne", istakao je Jelašić objasnivši da iz stranih novina saznaje da li su banke, na primer, pogođene krizom na Islandu, ili da li se krediti moraju otpisati.
Prema njegovim rečima, ni sestrinske banke u Srbiji nisu informisane, ocenjujući da je to zadatak nacionalnih finansijskih ustanova za nadzor.
Jelašić je podsetio da su najveće banke na srpskom tržištu u stranim rukama, a među njima su austrijske banke kao što su Rajfajzen, Erste bank, Folksbank ili italijanski Unikredit.
Ako Srbija smanji visinu obaveznih rezervi sa 40 na 35 odsto postavlja se pitanje da li će taj novac banaka ostati u Srbiji ili će biti deponovan u sedištima u inostranstvu, podvukao je Jelašić dodajući da je bankama potreban novac, zbog čega je neophodno da se konačno isplate obećane svote iz fonda za pomoć bankama.
Jelašić je pozvao Austriju da svojim bankama isplati obećanu pomoć i paket mera za pomoć.
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da inflatorno deluju rast cena pod kontrolom države, fiskalna ekspanzija izazvana rebalansom budžeta za 2008. godinu i pritisci na slabljenje dinara.
Dezinflatorno deluju usporenija kreditna aktivnost i niži rast zarada, smanjena ekonomska aktivnost u zemlji i pad cena primarnih i poljoprivrednih proizvoda, ukazao je guverner.
NBS je ocenila da će smanjenje restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu zavisiti od karaktera fiskalne politike, rast cena pod kontrolom države i spoljnih faktora, rekao je Jelašić.
Jelašić je upozorio da se u prvom tromesečju ove godine očekuje rast regulisanih cena od 7,2 odsto, od planiranih 13 odsto za ovu godinu, što bi uz najavljeno poskupljenje struje značilo da je država već u aprilu u potpunosti iskoristila planirani rast cena pod svojom kontrolom za celu godinu.
Na rast cena u prva tri meseca uticaće očekivano poskupljenje naftnih derivata od 13,2 odsto, poskupljenje komunalno-stambenih usluga od 8,1 odsto, rast cena PTT usluga od 10,6 odsto, cigareta od 15 odsto, lekova od 10 odsto i gradskog prevoza.
Odgovorno delovanje države, inflacija pod kontrolom
Jelašić je istakao da će se ukupna inflacija zadržati u ciljanom okviru od osam odsto, plus minus dva odsto, samo ako i država preuzme svoj deo odgovornosti, predviđene sporazumom sa NBS.
Prema njegovim rečima, ukoliko se povećaju sve najavljene cene i inflacija bude iznad planirane, to će značiti smanjenje realnih zarada, čiji je rast za ovu godinu "zakucan" na osam odsto, i pogoršavanje životnog standarda građana.
Jelašić je istakao da se inflacija može brzo "izduvati" ako budžet bude restriktivniji i bolje strukturiran, odnosno ako se više bude trošilo na ulaganja u infrastrukturu, zatim ako novi krediti budu manje korišćeni za finansiranje potrošnje, a više usmereni ka privredi i Vlada obezbedi planirani rast cena pod svojom kontrolom.
Guverner Jelašić je ukazao i da je, prema procenama NBS, rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu prošle godine bio dva odsto, što dovodi u pitanje i procenu privrednog rasta od 3,5 odsto, u ovoj godini, na osnovu koje je napravljen budžet.
To će značiti da je potrebno da se razmotre ključne stavke u budžetu, i da se najkasnije do kraja prvog tromesečja revidiraju cifre, rekao je Jelašić.
Bazna kamata smanjena sa 17,75 na 16,5 odsto
Monetarni odbor Narodne banke Srbije je, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da snizi referentnu kamatnu stopu sa 17,75 na 16,5 odsto.
Monetarni odbor je 31. oktobra prošle godine povećao referentnu kamatnu stopu sa 15,75 na 17,75 odsto, a prethodno je ta stopa 29. maja povećana za pola procentnog poena, na 15,75 odsto.
Pre toga, bazna kamatna stopa povećana je 24. aprila za 0,75 procentnih poena na 15,25 odsto.
Monetarni odbor je u februaru dva puta povećavao referentnu kamatu sa 10 odsto na 10,75, pa zatim na 11,5 odsto, a polovinom marta ta stopa povećana je sa 11,5 na 14,5 procenata.
Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te kamatne stope.
To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama sa obećanjem da će ih otkupiti za 14 dana.
