Izvor: Politika, 11.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snabdevač na državnim jaslama
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije i bivši direktor PKB-a: Da firma ostane u rukama države. – Miodrag Kostić, „MK komerc”: Potrebna hitna privatizacija
Da li je preterani strah od mogućnosti da na njivama PKB-a niknu stambena naselja naveo zvaničnike Beograda da predlože podržavljenje ove kompanije, ili je taj strah neopravdana ideja o podržavljenju pogrešna? Poljoprivredni kombinat „Beograd" nekada je bilo veliko preduzeće kome je država >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << namenila ulogu hranitelja-snabdevača Beograda, ali i ponudila mnoge olakšice tipične za socijalistički način gazdovanja društvenom imovinom. U međuvremenu, mnoge prerađivačke firme su se privatizovale i odvojile od matične kompanije, a PKB je i danas jedna od najzaštićenijih društvenih firmi kojoj država „gleda kroz prste" u plaćanju obaveza.
Šta raditi sa PKB-om? O toj dilemi još će se diskutovati u Srbiji.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije i bivši generalni direktor „PKB korporacije”, smatra da ovo preduzeće treba sačuvati kao nacionalnu kompaniju od izuzetnog značaja za državu i Beograd.
– PKB je osnovan sa zadatkom da snabdeva prestonicu žitom, povrćem, mesom i mlekom. Preživeo je mnoge reforme a opstao je i u tranziciji jer je uspeo da se reorganizuje, restrukturiše proizvodnju i poveća efikasnost. PKB treba da ostane snabdevač Beograda, ali i svih drugih mesta, pa i izvoznik. Dakle, ako mu se zadrži namena, treba da ostane u državnoj svojini – ističe Bugarin.
U prilog svom stavu, on navodi i konkretne podatke.
– PKB je najveći proizvođač hrane na Balkanu, koji ima potencijal da na tržištu Beograda, kroz osnovne životne namirnice, učestvuje sa oko 45 odsto. Pri tom, hrana koju proizvodi je zdrava i nije genetski izmenjena – kaže Bugarin.
Proizvodnja u PKB-u, prema rečima našeg sagovornika, organizuje se na 17.000 državnog i 5.000 hektara društvenog zemljišta, pri čemu „zemlja u vlasništvu države nije opterećena obavezom da se vraća bivšim vlasnicima”.
– Te njive izrasle su iz ritova koji su namenski privedeni za proizvodnju hrane. Greh bi, s druge strane, bio oduzimanje plodnog i decenijama stvaranog zemljišta za građevinske svrhe – tvrdi Bugarin.
Sve što se proizvodi u PKB-u – mleko, industrijsko bilje, žitarice – ide poznatom kupcu. Ova korporacija, prema rečima Bugarina, ima najveći broj muznih grla u Evropi i proizvede oko 175.000 litara mleka dnevno, koje se isporučuje „Imleku”. Pripajanje 3.000 hektara od PIK „Zemun”, koje je spominjao gradonačelnik Đilas, uz dobru organizaciju, povećalo bi proizvodnju, naglašava Bugarin. Listi preduslova za uspešno poslovanje PKB-a, zbog kojih smatra da njime treba da gazduje država, pridodaje još neke.
– U PKB-u se nalaze genetski centri u kojima je moguće organizovati proizvodnju semenskog materijala, uz primenu svih agrotehničkih mera. Tu je i kvalitetan kadrovski potencijal, infrastruktura, mehanizacija i druge mogućnosti – zaključuje Bugarin.
Međutim, s druge strane, predsednik „MK grupe” Miodrag Kostić ima sasvim drugačije mišljenje. On se protivi merama koje je najavio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i smatra da treba sprovesti hitnu privatizaciju firmi poput PKB-a, „Dragan Marković” i PIK „Zemun”, ali pod određenim uslovima.
– Učesnici na javnom nadmetanju treba da budu poznati poljoprivredni proizvođači koji obrađuju veliki broj hektara koliko i, na primer, PKB. Drugi uslov je da grad unapred definiše cenu po kojoj bi, u slučaju potrebe za razvojem, otkupio poljoprivredno zemljište od privatnog vlasnika. Ta cena morala bi da bude na nivou sume po kojoj je zemlja privatizovana – ističe Jaroslav Stupavski, glavni koordinator „MK grupe” za investicije u poljoprivredi.
Stupavski iznosi mišljenje da treba odvojiti pitanje statusa preduzeća od potrebe grada za širenjem i nudi argumente kojima obesmišljava strahove gradskih zvaničnika vezane za gradsko građevinsko i poljoprivredno zemljište.
– Procene su da je prošle godine u Beogradu izgrađeno oko 500.000 kvadrata novih stambenih objekata. Zamislimo da grad uzme samo pet odsto od 22.000 hektara društvenog i državnog zemljišta koje koristi PKB. To je 11 miliona kvadrata. Ako uzmemo u obzir grubu procenu da se na jednom kvadratnom metru zemlje izgradi isto toliko prostora, bile bi potrebne 22 godine da se prošlogodišnjim tempom popuni uzeto zemljište. Pri tom, zbog krize, ove godine biće manje novoizgrađenih kvadrata. Zbog čega zarad pet odsto koji će ko zna kad biti izgrađeni sprečavati privatizaciju značajnog preduzeća koje bi u rukama uspešnog preduzetnika moglo da bude glavni akter poljoprivrede, jedine oblasti u kojoj imamo suficit sa inostranstvom? – pita Stupavski.
Ističući kako koncept savremene svetske agrarne politike podrazumeva kontinuirano smanjivanje subvencija radi postizanja globalne konkurentnosti, naš sagovornik kritikuje i druge pogodnosti koje uživaju državni kombinati.
– PKB, „Dragan Marković” i PIK „Zemun” ne plaćaju ni dinar rente. Čak i zakon kaže da obaveza plaćanja zakupa počinje tek kada privatni vlasnik zaposedne zemljište. Ali, tamo nema ni ideja, ni razvoja ni vizije. S druge strane, svi koje nazivaju „tajkunima” uredno plaćaju arendu, od države ne dobijaju olakšice, što ih ne ometa da izvoze i uspešno posluju – navodi Jaroslav Stupavski.
Dimitrije Bukvić
---------------------------------------------------------
Veljović: Negativan saldo u 2008.
Milan Veljović, generalni direktor „PKB korporacije”, izjavio je za NIN da je izvesno da će finansijski rezultat poslovanja PKB-a za 2008. godinu biti negativan. Glavni krivci za to, prema njegovim rečima, jesu povećani troškovi i cene sirovina, pad cena proizvoda, nova procena kapitala preduzeća i rast zarada.
– Zbog naglog pada cene mleka nije postignut planirani finansijski učinak proizvodnje u ovoj oblasti. Efekti zbirne proizvodnje bolji su nego u 2007, ali se to nije finansijski odrazilo na poslovanje – kaže Veljović.
Procenjena vrednost preduzeća, kaže on, povećana je na oko deset milijardi dinara pa je veća i amortizacija na osnovna sredstva. Podržavljenje PKB-a, smatra Veljović, moglo bi da bude okončano u naredna tri meseca.
– Po završetku procene državne imovine koja je na korišćenju u PKB-u i verifikacije vlasničkih udela, država treba da unese svoje zemljište u preduzeće čime će faktički biti formirano akcionarsko društvo, gde bi država bila većinski vlasnik – rekao je Veljović, dodajući da bi posle toga PKB, uz nove razvojne projekte, za dve do tri godine mogao da postane profitabilna firma.
Veljović je priznao da je iz ranijeg sistema nasleđen višak zaposlenih, koji su posle odvajanja profitnih centara iz PKB-a ostajali u ovom preduzeću.
[objavljeno: 12/05/2009]
.jpg)
