Izvor: Blic, Tanjug, 08.Jan.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smirivanje dinara krajem januara
- Životni standard građana neće zavisiti od kursa, već će ga pre svega određivati inflacija. Narodna banka će i nadalje svojim merama uticati na stabilnost cena, a time posredno i na kurs, koji će se u svakom slučaju kretati u oba pravca - kako u smeru slabljenja, tako i jačanja dinara. Zato građani ne bi trebalo da se nepotrebno izlažu kursnim rizicima, pretrčavajući iz jedne valute u drugu - kaže za „Blic” Radovan Jelašić, guverner NBS.
Današnji srednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kurs evra iznosiće 94,3878 dinara, a to je za 1,32 više u odnosu na prethodni dan. Centralna banka intervenisala je sa 43 miliona evra, a tokom jučerašnjeg trgovanja na međubankarskom deviznom tržištu evro je dostizao 95 dinara, ali je posle prodaje deviza NBS, njegova vrednost opala.
Glavni razlog naglog pada dinara, po objašnjenju Jelašića, jeste povećana tražnja za devizama, a do koje je došlo isključivo na osnovu raspoloživih dinara zbog povećanih isplata krajem prošle godine. To je prouzrokovalo pritisak na rast kursa.
Usled naglog slabljenja dinara, stekao se utisak da je NBS popustila u njegovoj odbrani. Uvukla se i bojazan među građane da će evro početi vrtoglavo da raste. Na ovu konstataciju, guverner kaže „da NBS nije popustila pošto nije ni držala neki određeni nivo kursa koji je branila po svaku cenu”.
- Više puta smo naglašavali da NBS nastoji da ublaži prevelika dnevna kolebanja kursa, a da ne može, niti treba to da čini da menja trend, bilo da je reč o apresijaciji, bilo da se radi o depresijaciji. Pri tome, NBS vodi brigu kako o nivou kursa i nesmetanom funkcionisanju deviznog tržišta, tako i o obimu deviznih rezervi - ističe Jelašić.
Kada je kurs evra počeo da raste početkom decembra, centralna banka donela je niz mera koje su imale kratkoročni uticaj na „gašenje evro požara”. Dve mere - uvođenje takozvanog fiksing sastanka i povećanje dela obavezne rezerve u evrima, koji se drži u dinarima sa 20 na 40 odsto, imale su dejstvo na obaranje vrednosti evra. Ali, ono nije dugo trajalo. Očekivanja su da će poslednja mera, smanjivanje takozvane neto otvorene pozicije banaka sa sadašnjih 20 na 10 odsto, čija primena počinje 31. januara, tek dati efekta. Tada će se na deviznom tržištu pojaviti do 600 miliona evra, a to bi trebalo pozitivno da utiče na dinar.
Na pitanje da li NBS planira da brani kurs još nekim dodatnim merama, Radovan Jelašić odgovara:
- Postavlja se pitanje u kojoj meri u ovako turbulentnim vremenima NBS može isključivo monetarnom politikom, odnosno politikom deviznih rezervi da brani kurs ili je neophodno aktivnije učešće fiskalne politike. Sa Međunarodnim monetarnim fondom jeste dogovoren maksimalni obim budžetskog deficita, što ne znači da nije moguća i veća štednja. A svaki dinar uštede pozitivno utiče na kurs - ukazuje guverner NBS.
U kojoj meri će trenutno slabljenje dinara uticati na cene, kaže on, pokazaće se u narednom periodu. Ali, podseća Jelašić, treba znati da će pored kursa na rast cena, i to presudno uticati domaća tražnja, za koju su limit raspoloživi dinari i politika zarada, a to znači opet fiskalna politika.
Uzrok skoka evra, kako smatra Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”, jesu sadašnja negativna očekivanja u pogledu kretanja kursa dinara, a imajući u vidu nizak obim trgovine na kome je dinar naglo otklizao.
- To slabljenje dinara se odvija u uslovima slabije ponude čvrste valute na međubankarskom tržištu usled smanjene kreditne aktivnosti i priliva iz inostranstva. Bilo kakvo kratkoročno predviđanje kursa u uslovima promenljivosti veoma je teško. Na duži rok, pritisci na slabljenje dinara bi mogli da popuste u drugoj polovini godine, kada se možda može očekivati poboljšanje ključnih indikatora zapadnih ekonomija - ističe Petrović.
Posledice ovakvog jačanja evra, po rečima našeg sagovornika, mogu da osete klijenti koji su izloženi kursnom riziku, jer će im se smanjiti sposobnost vraćanja kreditnih obaveza. Usled uticaja krize na privredu i kretanja kursa, može se očekivati porast u kašnjenju kredita i rast nenaplativih potraživanja.
Dobra vest za dužnike
Euribor i Libor imaju trend pada
Konačno i jedna dobra vest za dužnike. Kamate na međubankarskom tržištu novca na kojem se banke zadužuju Euribor i Libor, imaju trend pada.
Konkretno to znači da svim onim građanima čiji su krediti vezani za promenu ove dve kamatne stope, obračunata rata u evrima i francima biće manja. Međutim, zbog slabljenja domaće valute, imaće malu vajdu od toga, pošto će za dug morati da izdvajaju uglavnom više u dinarima.
Od banke do banke razlikuje se datum promene visine rate, koji prati promenu Euribora i Libora. Tako neke banke mesečno usklađuju rate, pojedine dva puta godišnje, a većina kvartalno.
Najvišu vrednost šestomesečni Euribor imao je prvog dana oktobra 5,4 odsto, dok je poslednjeg dana decembra iznosio 3,02 odsto. Za razliku od Euribora, šestomesečni Libor na švajcarske franke imao mnogo blaži rast. Za tri meseca od 28. juna do 28. septembra porastao je sa 2,97 odsto na tri odsto, a ove nedelje je 1,77 odsto.
Samo da se inflacija održi na 10 odsto
Ekonomista Goran Nikolić kaže da slabljenje dinara ne može da bude prejako ukoliko se inflacija, odnosno potrošačke cene održe na 10 odsto u ovoj godini, kako je zacrtano. U protivnom bi rast uvoznih cena i inputa uslovljen eventualnim snažnim slabljenjem dinara doveo do premašivanja planirane inflacije.
- Za razliku od prošle godine, u 2009. olakšavajuća okolnost je da je prelivanje efekta slabljenja dinara na ukupne cene manje i pored podgrevanja inflatornih očekivanja. Naime, snažan pad cena energenata, sirovina i hrane u svetu, zajedno sa usporenom tražnjom i kreditnom aktivnošću u Srbiji, ublažava inflatorne pritiske - ukazuje Nikolić.
.jpg)
