Izvor: Blic, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smene u NIS-u po partijskom ključu
Nakon više najava o podeli čelnih mesta u EPS-u i NIS-u između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, najnovija u nizu je vest o mogućoj smeni Srđana Bošnjakovića (DSS) sa mesta direktora NIS-a. U javnosti se spekuliše da bi na njegovo mesto mogao da dođe Boris Ranković (DS), direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Srđan Bošnjaković bi, kako piše sajt „Enerdžiobzerver", trebalo da pređe na mesto predsednika UO NIS-a i na toj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << funkciji zameni Željka Popovića, koji je bio Bošnjakovićev prethodnik i na mestu direktora. U NIS-u su nam odgovorili da postavljenje čelnih ljudi u NIS-u jeste stvar Vlade Republike Srbije i da kompanija nema komentara na ove navode. U krugovima bliskim Popoviću rekli su nam da ne znaju ništa o tome.
Promena na čelu NIS-a mogla bi da bude jedan u nizu vladinih poteza pred početak privatizacije nacionalne naftne kompanije, ali je pitanje da li bi i suštinski uticala na sam proces i cenu NIS-a.
- Nema to nikakve veze, kao što ni ti ljudi koji se tu postavljaju nemaju ideju kako treba da posluje kompanija. To su prosto politički poslušnici. Proces privatizacije će biti ubrzan kada dogori i kada zbog evropskog integracionog procesa preduzeća budu morala da se privatizuju - smatra ekonomista Miroslav Prokopijević.
Kao krajnji rok za podelu mesta dva najveća javna preduzeća pominjan je početak septembra, što može biti jedan od razloga za moguću promenu direktora NIS-a.
U Vladi postoje više vizija privatizacije, pa tako potpredsednik Božidar Đelić ima stav da se treba držati postojećeg modela, odnosno 25 odsto kapitala, nakon čega bi usledila dokapitalizacija i tranša za zaposlene i penzionere. Nasuprot njemu, ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da strateškom partneru treba odmah prodati 60 odsto državnog kapitala u NIS-u.
Početak privatizacije Naftne industrije Srbije najavljivan je još krajem prošle godine, ali tadašnja vlada nije raspisala tender, iako je model privatizacije bio gotov, a iz NIS-a stizale poruke da je „sve spremno". Glavni razlog odlaganja privatizacije su bili parlamentarni izbori. Međutim, to je i sada jedan od razloga zašto se još uvek kalkuliše s početkom privatizacije. Nezvanično, Vlada trenutno čeka i na jasno pozicioniranje nekih stranih kompanija u okruženju, koje su izrazile želju da učestvuju na tenderu za NIS, naročito nakon njihovih nedavnih pokušaja i najava udruživanju.
