Izvor: Blic, 17.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sme li država da proda sve banke
Sme li država da proda sve banke
Najava da će 'Komercijalna banka' biti jedina srpska banka koja će ostati sa domaćim većinskim vlasništvom, kao i sve veće interesovanje stranaca da budu strateški partneri, ali i kupci banaka u Srbiji, s pravom su nametnuli pitanje - da li je to dobro za nacionalno bankarstvo i ekonomiju. Pre rešenja dileme kome treba dati prednost - stranim ili domaćim bankama, po mišljenju ekonomista, najvažnije je da u Srbiji konačno i isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posluju samo dobre banke, bez obzira u čijem su vlasništvu.
S obzirom na to da će ova godina za srpsko bankarstvo biti u znaku reformi i privatizacije, mogu se čuti upozorenja da se iskustva država u okruženju, a prevashodno Hrvatske, moraju pametno iskoristiti kako se tamošnje greške ne bi i ovde ponovile.
- Primećuje se da domaće banke u Srbiji u kojima država ima vlasništvo polako slabe, a da strane banke sve više jačaju na finansijskom tržištu. Stiče se utisak da je taj finansijski sektor neuređen, a preko je potrebno da se regulativa promeni, naročito Zakon o bankama. Nažalost, u našem bankarstvu i dalje je prisutno arbitriranje države, što nikako ne bi smelo da bude - upozorava Milan R. Kovačević, stručni konsultant za inostrana ulaganja.
'Komercijalna banka' biće jedina srpska banka koja će ostati sa domaćim većinskim vlasništvom, a u naredne tri godine privatizacija državnog kapitala u ovoj banci biće završena metodom javne ponude na berzi. Kako je najavio Mlađan Dinkić, srpski ministar finansija, banka će imati veliki broj akcionara među kojima će biti i stranih, ali u manjini.
- Potrebno je da postoji minimum jedna banka u kojoj država ima svoje vlasništvo. Ne bi bilo dobro da ne posluje nijedna državna banka jer samo ona može na najbolji način da štiti interese nacionalne ekonomije i bankarstva. To što ćemo ostati jedina, ili jedna od banaka, ni u kom slučaju neće podrazumevati monopol. Naprotiv, konkurencija stranih banaka je dobrodošla, a dokazali smo svojim rezultatima da sa njima možemo da se nosimo - kaže Goran Milićević, član uprave 'Komercijalne banke'.
Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija, smatra da je nepotrebno zagovarati ekonomski nacionalizam. Naročito u srpskom bankarstvu koje je u proteklom periodu doživelo i preživelo - hiperinflaciju, velike prevare 'Jugoskandika' i 'Dafiment banke', neisplaćen zajam za privredni preporod, kao i seriju momenata gde je iznevereno stanovništvo. Država se, podseća Đelić, nije pokazala kao najbolji akcionar komercijalnih banaka.
- Naš narod je takav, protiv je dolaska stranih banaka, a upravo u njima najviše oročava štednju. Srpskom bankarstvu, međutim, potrebne su domaće banke. Među njima morala bi da bude jedna koja bi podsticala razvoj infrastrukture, a i poljoprivrede. Takođe postoji potreba i za državnom štedionicom, a najbolje bi bilo da se udruže 'Nacionalna' i 'Poštanska štedionica'. Za podstrek izvozu najefikasnije je ujedinjavanje 'Jubmes banke' i agencije za podsticanje izvoza, dok bi morala da posluje i banka koja bi podspešivala kreditiranje malih i srednjih preduzeća - naglašava Božidar Đelić. Danijela Nišavić Pogubne posledice
Jedanaest najvećih banaka u Hrvatskoj (92 odsto) je u stranom vlasništvu.
Pre nego što je prodala svoje banke, država je sprovela njihovu sanaciju, za šta je utrošila nekoliko puta više nego što je dobila od njihove kasnije prodaje. Tako je u sanaciju i isplatu propale štednje građana uložila oko 2,6 milijardi evra, a na njihovoj prodaji zaradila samo jednu milijardu evra. Kasnije je mirno posmatrala kako te iste banke, sada u većinskom vlasništvu stranaca, dobit, depozite i dividende sele u svoje matične kuće i to u iznosima koji su u samo tri godine premašili one koje su platili za njihovu kupovinu. Dakle, malim ulogom nekolicina evropskih banaka osvojila je gotovo celokupnu štednju hrvatskog stanovništva koja iznosi više od deset milijardi evra.
Tim novcem banke ne finansiraju razvoj, proizvodnju, izvozne programe, modernizaciju važnih privrednih grana, otvaranje radnih mesta, izgradnju puteva.., već šakom i kapom hrvatskim građanima dele kredite za uvoz automobila i raznovrsne skupe robe. Banke postaju sve bogatije, a građani sve zaduženiji. Osim toga, kamate na kredite u Hrvatskoj su od tri do pet puta veće od proseka zemalja EU.
U 2003. godini (podaci za 2004. godinu još nisu poznati, ali se nastavlja isti trend) banke u Hrvatskoj ostvarile su aktivu od gotovo 34 milijarde dolara. Njihova je imovina rasla četiri puta brže od rasta hrvatske privrede. Bankarstvo je u Hrvatskoj postalo jedna od najprofitabilnijih grana, a Hrvatska, sa inostranim dugom od 83,3 odsto BDP-a (više od dvadeset pet milijardi dolara), najzaduženija zemlja u regiji. Distribucija ukupnih kredita banaka pokazuje da su građani čak 7,5 puta zaduženiji nego država i gotovo milijardu evra više nego preduzeća. Iako su 'crne liste neurednih dužnika' bankarska tajna, procenjuje se da se na njima već nalazi oko 80.000 hrvatskih građana (među kojima je najveći broj onih koji su digli skupe stambene kredite), no banke su se unapred dobro osigurale kako će uterati svaki dug.
'Postajemo roblje inostranih kreditora', alarmiraju hrvatski ekonomisti, ali se njihov glas slabo čuje. 'Ako nastavimo da se ponašamo kao pijani milijarderi, postaćemo robovi svojih verovnika (poverilaca), a kada prodamo svu svoju imovinu, njihovi najamni radnici', poručuje jedan od njih, dr Gorazd Nikić.
Sa zakašnjenjem se i u hrvatskom državnom vrhu počelo shvatati kolika je greška napravljena što su gotovo sve banke prodate strancima. Sve se više ističe potreba stvaranja jedne jake domaće (nacionalne) banke preko koje bi se finansirala proizvodnja i razvoj privrede, kao i neki drugi projekti od strateškog značaja za zemlju. Mira B. Šuvar
