Izvor: B92, 22.Jul.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjeno siromaštvo u Srbiji

Beograd -- Cilj Srbije iz 2002. godine da se do 2010. prepolovi broj siromašnih ispunjen je krajem 2007, piše magazin "Biznis i finansije".

U toku 2007. godine oko 500.000 ljudi ekonomski se oporavilo i napustilo kategoriju siromašnih. Srednja klasa u Srbiji je za tih pet godina ostala tamo gde je bila - bez boljitka.

Među siromašnima dominiraju žitelji sela, naročito oni na jugoistoku zemlje (18,7 odsto), neobrazovani ljudi (takođe 18,7 odsto), nezaposleni (19,7 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto), stariji od 65 godina i deca između šest i 14 godina (9,5 odsto) i porodice sa troje i više dece (30,5 odsto).

Iako je generalno broj siromašnih smanjen od 2002. godine, jaz između imovnog stanja sela i grada se produbio, što najavljuje migraciju sa sela u obećane gradove, kao u doba industrijalizacije i elektrifikacije.

Etnička grupa Mađara najmanje je siromašna u Srbiji, dok su Romi najsiromašnija populacija - 49,2 odsto ove etničke grupe spada u siromašno stanovništvo, a 6,4 odsto njih živi sa 50 evra mesečno.

Anketirani su samo Romi koji žive u slamovima i ostalim vrstama stanova, a do onih u kolektivnim centrima ili šatorskim naseljima anketari nisu doprli.

Siromaštvo je atribut ruralne Srbije jer dve trećine siromašnih živi na selu. Na mapi siromaštva pojavljuju se, međutim, nove kritične tačke - centralna Srbija, industrijski i rudarski centri u zapadnoj Srbiji.

Siromašna područja naseljavaju ljudi niskog obrazovanja, porodice sa mnogo dece. Starci i deca do 14 godina su najpouzdaniji kandidati za siromaštvo.

Stari ljudi čine 17,4 odsto stanovništva i više od četvrtine siromašnih u Srbiji iako se položaj starih u svim tranzicionim zemljama poboljšao.

Deca čine 13,9 ukupnog i gotovo petinu siromašnog stanovništva. Podaci o životnom standardu u Srbiji pokazuju da je obrazovanje unosna investicija, ali i među visokoobrazovanima je 1,7 odsto siromašnih.

Zanimljivo je da su u potrošnji siromašnih seoskih domaćinstva izdaci za ishranu, alkoholna pića i duvan zastupljeniji u porodičnom budžetu, a troškovi za zdravstvo, rekreaciju, kulturu, obrazovanje i odevanje upadljivo su manji od izdataka stanovnika grada.

Lane je četvrtina potrošnje siromašnih domaćinstava "alimentirana" iz socijalnih programa - roditeljskih i dečijih dodataka, dotacija, kao i jednokratne i humanitarne pomoći.

Nastavak na B92...