Izvor: S media, 30.Maj.2010, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen rod maline
Stanje zasada malinjaka, kojih u Srbiji ima više nego prethodne godine, najavljuje manji rod zbog nepovoljnih vremenskih prilika.
Ovogodišnji rod će biti nešto manji usled mrazeva, viška vlage i sušenja izdanaka, kaže Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
On je izjavio da je takvo stanje, delimično i posledica toga sto naši poljoprivrednici manje pažnje posvećuju zaštiti malinjaka u periodu od završetka berbe do proleća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
U nekim drugim zemljama se, medjutim, sa prskanjima preteruje. Ovo za nas ima i svoju dobru stranu, jer se retko dešava da nam isporučeni plodovi budu vraćeni zbog preterane upotrebe zaštitnih sredstava, kaže Leposavić, jedan od naših vodećih stručnjaka za malinarstvo.
U Srbiji je za proteklih pet godina zasadjeno oko pet miliona mladara maline. Gotovo sve su to bile sertifikovane sadnice koje čačanski Institut proizvodi na lokaciji Grad nedaleko od Kosjerića, najvećem evropskom rasadniku ove voćne vrste.
Po orjentacionim predračunima, troškovi sadnje poznate sorte vilamet, po jednom hektaru iznose 13.781 evro. U postojećim malinjacima troškovi materijala, raznih usluga i radne snage dostižu skoro 11.000 evra, dok vrednost prosečno ubranih 10.000 kilograma plodova godišnje vredi na tržištu oko 14.000 evra.
Srbija je, inače, prošle godine sa plasmanom od 63.300 tona i prihodom od oko 200 miliona dolara, bila najveći izvoznik ovog voća u svetu, pri čemu je postignuta prosečna cena od 3.454 dolara po toni.
Na drugom mestui je Čile sa izvozom 34.669 tona po ceni od 3.547 dolara po toni maline.
